Јован Цвијић као дечак, 1876, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ 246

Рођење и породица

Јован Цвијић рођен је, према Матичној књизи рођених Цркве Покрова Пресвете Богородице (књига 2, од 1864. до 1870. године), 25. септембра (по старом календару), односно 8. октобра (по новом календару) 1865. године у Лозници од мајке Марије (1840–1892), рођене Аврамовић из Корените и оца Тодора (1839–1900), чија је породица пореклом из Херцеговине. У литератури се […]

Љубица Цвијић на Каменичким Аплима, Музеј града Београда, ЈЦ 140

Супруга Љубица

Љубица, супруга Јована Цвијића, рођена је 5. децембра 1877. године у Београду, у породици Катарине и Настаса Катића. Њен отац, Настас, бавио се трговином и био оснивач и председник Управног одбора Прометне банке. Љубица је завршила Вишу девојачку школу. Касније је своје знање сама допуњавала. Тако је научила француски, енглески и немачки језик. Љубица и […]

Јован Цвијић из студентских дана, Архив Српске академије науке и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, I 1

Цвијићево школовање

Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Лозници, родном граду као најбољи ђак. Као ученик основне школе читао је за себе и другима песме и приче из збирки Вука Караџића. Осим песама и прича, читао је и Вуков Рјечник и Вукову збирку загонетки, Сан Матере Божје, сановнике и рожданике. За тај период живота […]

Докторске студије у Бечу и докторска дисертација Карст

Убрзо по завршетку Велике школе у Београду 1888. године, Јован Цвијић је постао предавач у Другој београдској гимназији. Те школске године упутио је молбу за стипендију за докторске студије географије Министарству просвете. Намера му је била да се усавршава на Универзитету у Бечу, једном од водећих универзитета у Европи. Министарство просвете му је одобрило годишњу […]

Први професори Београдског универзитета, 1905. године. Седе, с лева на десно: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, с лева на десно: Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић, Љубомир Јовановић, Фототека Српске академије наука и уметности, САНУ-Ф 24

Педагошки рад Јована Цвијића

После успешне одбране докторске тезе у Бечу, Српско краљевско намесништво именовало је Цвијића за редовног професора Велике школе у Београду 21. марта 1893. године. Приликом доношења ове одлуке Српско краљевско намесништво узело је у обзир да је у то време Цвијић имао, поред докторске дисертације Karstphanomen, четири објављена научна рада – Прилог географској терминологији нашој […]

cvijicevi_ucenici

Цвијићеви ученици

Јован Цвијић је, поред редовног наставног рада и увођења новина у наставни процес на Великој школи, касније Универзитету, интензивно радио на стварању научних сарадника у разним областима географије и сродних наука. Трудио се да око себе окупи што више научних радника из своје области. Непрестано је пратио рад студената. Оне даровитије и вредније припремао је […]

Теренска истраживања

Читав свој живот Јован Цвијић је посветио науци и научним истраживањима. Подручје Балканског полуострва, које износи око 500.000 km2, теренски је истраживао пуних 38 година. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и друштвеним проблемима. Највећа интересовања Јована Цвијића приликом […]

Распоред екскурзија

У заоставшитини Јована Цвијића у Архиву Српске академије наука и уметности међу документима се налази распоред Цвијићевих теренских истраживања која је предузео од 1888. до 1925. године на подручју Балканског полуострва. 1888. Кучај – Облик и Грот – Врање – Лесковац. Дунавом до Доњег Милановца – Гребен – Бољетин – Бољетински Клисура – Доњи Милановац […]

Прва екскурзија

Јован Цвијић је своја прва теренска истраживања чинио на првој години студија у околини свог родног града. Своју прву научну екскурзију Јован је реализовао за време летњег распуста 1885. године. Са њим је на ову екскурзију ишао школски друг, Душан Стојићевић, који је касније постао кустос и директор Музеја српске земље. Ова екскурзија трајала је […]

naucna ekskurzija sa profesorom jovanom zujovicem jovan cvijic

Научна екскурзија са професором Јованом Жујовићем

Као студент Велике школе, слушајући предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића, Јован Цвијић се заинтересовао за карст и његово проучавање. Са професором Жујовићем одлазио је на своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији. У лето 1888. године вршили су истраживања на планини Кучај. Тада је Цвијић установио да је Кучај крашка висораван, […]