Библиографија Јована Цвијића

Цвијић је сматрао да научни рад представља изузетно напорну делатност која се мора радити свим интелектуалним и духовним способностима, укључујући и емоционалну страну личности. Научни рад представља дуготрајни процес повезан са истрајношћу, марљивошћу и доследношћу у реализацији одређеног научног пројекта. Како би се зацртано постигло, потребан је, поред осталих фактора, и велика воља да се опстане на мукотрпном и неизвесном путу научног истраживања.

Своја капитална дела објављивао је након дуготрајних и свестраних теренских истраживања, обухватајући огроман материјал, повезан у складну теоријску целину. Током свог научног рада објавио је дела са око 10.640 страна.

 

  • 1887. Прилог географкој терминологији нашој (Просветни гласник);
  • 1889. Ка познавању крша Источне Србије (Просветни гласник);
  • 1889. О генералштабној карти Србије (Коло);
  • 1891. Средња висина и површина Србије и њених области (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1891. Планине на Балканском полуострву (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1891. Преконошка пећина (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1891. Девети скуп немачких географа (Просветни гласник);
  • 1893. Das Karstphanomen. Versuch einer morfologischen Monographie (докторска дисертација, Geographische Abhandlungen);
  • 1893. Данашње стање географске науке (Наставник);
  • 1893. Географска испитивања у области Кучаја у Источној Србији (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1893. О српској географској терминологији (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1894. Прилози за познавање Јадранског приморја (Просветни гласни);
  • 1894. Владимир Карић (из говора у Саборној цркви);
  • 1894. Разна имена Балканског полуострва (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • Дело Константина Јиричека о Бугарској (Преглед географске литературе о Балканском полуострву;
  • 1894. Хидрографске прилике и поплаве у Мачви (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Стари градови и рудници (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Метеоролошка и хидрографска проматрања у Босни (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. О западним јужнословенским земљама (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Снимачки рад и главне карте: Ђенералне карте Краљевине Србије (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1895. Карст. Географска монографија (Штампарија Краљевине Србије);
  • 1895. Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији (Глас Српске краљевске академије наука);
  • 1895. О старим путописима (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1895. Професор Тихомир Ђорђевић (Наставник, Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1896. Извори, тресаве и водопади у Источној Србији (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1897. Трагови старих глечера на Рили (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1899. Глацијалне и морфолошке студије о планинама Босне, Херцеговине и Црне Горе (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1900. Карсна поља Западне Босне и Херцеговине (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1901. Охридско језеро (Штампано у делу Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије);
  • 1902. Структура и подела планина на Балканском полуострву (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1902. Геолошки атлас Македоније и Старе Србије (Српска краљевска академија);
  • 1902. Језера Македоније, Старе Србије и Епира (Српска краљевска академија);
  • 1902. Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (Насеља српских земаља, књига 1);
  • 1903. Нови резултати о глацијалној епоси Балканског полуострва (Глас Српске краљевске академије);
  • 1906. Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије с проматрањима у јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и северној Албанији (Посебно издање Српске краљевске академија, књига I);
  • 1906. Централна балканска област и балканско територијално језгро;
  • 1907. О националном раду;
  • 1908. Значај Босне и Херцеговине за српски народ;
  • 1909. Језерска пластика Шумадије (Глас Српске краљевске академије);
  • 1910. О исељавању босанских Мухамеданаца;
  • 1911. Карта Србије и Црне Горе (1:750 000, штампана и 1897. и 1898);
  • 1912. Сува планина и карст Валожја (Гласник Српског географског друштва);
  • 1912. Лелићки карст (Гласник Српског географског друштва);
  • 1913. Ледено доба у Проклетијама и околним планинама (Глас Српске краљевске академије);
  • 1913. Излазак Србије на Јадранско море;
  • 1913. Ртањ (Гласник Српског географског друштва);
  • 1914. Географски и културни положај Србије;;
  • 1914. Психичке особине Шумадинаца;
  • 1914. Преглед динарских екскурзија од 1897. до 1913. године и резултати о леденом добу у Проклетијама (Гласник Српског географског друштва);
  • 1914. Трагови старих глечера у Србији (Гласник Српског географског друштва);
  • 1914. Спуштање подземних токова у карсту и стварање нових, дубље положених пећина. Истоци под Девицом, код села Читлука (Проматрања 1893. и 1901);
  • 1914. Пештер на југоистоку од Сјенице (Проматрања 1913. године);
  • 1914. Хаџи Проданова пећина у селу Рашчићима код Ивањице (Проматрања 1913. године);
  • 1914. Пећина Обод и извор Црнојевића Ријеке (Проматрања из 1901. године);
  • 1914. Две пећине Ужичког краја. Пећине у Потпећи (Проматрања из 1913);
  • 1914. Стопића пећина у Рожанству и Понор у Трнави (Проматрања 1909. и 1913);
  • 1915. Јединство и психички типови динарских Јужних Словена (штампано крајем новембра 1914. у Нишу, као брошура у 200 примерака);
  • 1916. Questions Balkaniques (Нешател);
  • 1917. La Serbie et la France (Париз);
  • 1918. La Peninsule Balkanique, geographie humaine (Париз);
  • 1918. Принципи и погрешке о Србији (Просвета, алманах за 1918);
  • 1919. Frontiere Septenrionale des Yougoslaves (Париз, информативни мемоар за Конференцију мира у Паризу);
  • 1920. Границе и склоп наше земље (Гласник Српског географског друштва);
  • 1921. Абразионе и флувијалне површи (Гласник Српског географског друштва);
  • 1921. Конформни и инверсни рељеф, полигенетске долине, накалемњени меандри;
  • 1921. Говори и чланци;
  • 1922.Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основе антропогеографије (Књига прва – Београд);
  • 1922. Сеобе и етнички процеси у нашем народу;
  • 1922. О основама јужнословенске цивилизације;
  • 1922. Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1:500 000);
  • 1922. Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1:1 200 000);
  • 1924. Геоморфологија I (Државна штампарија Београд)
  • 1925. Карст и човек (Гласник Географског друштва);
  • 1926. Геоморфологија II (Државна штампарија Београд).

 

Основао и уредио часопис Преглед географске литературе о Балканском полуострву, у којем су радови распоређени према тематици у четири групе: реферати о картама, извештаји о делима из антропогеографије и историјске географије, путописи који се тичу земаља Балканског полуострва, разматрање дела и расправа из физичке географије. Под његовим уредништвом изашлоје пет свезака тог часописа – 1894, 1895, 1897, 1901. и 1908. Други часопис који је Цвијић основао је Гласник Географског друштва. Први број је публикован 1912. године. Објављено 12 свезака за време Цвијићева живота (четири свеске од 1912. до 1914. године и осам свезака од 1920. до 1926. године). У оквиру рада у Академији наука Цвијић је са својим ученицима испитивао насеља, порекло становништва и обичаје. Резултати истраживања су објављени у 25 књига знамените едиције Насеља српских земаља. Прва књига је објављена 1902. године. Од 1902. до 1913. објављено је девет, а од 1921. до 1926. петнаест књига.

Међу бројним радовима издвајају се три обимне монографије у којима је Цвијић синтетизовао своје резултате истраживања. То су: Балканско полуострво. Друштвена географија, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије и Геоморфологија I и II.

За време боравка у Француској у току Првог светског рата, Цвијић је извршио синтезу својих истраживања у области антропогеографије и објавио обимну и најзначајнију монографију на француском језику у Паризу маја 1918. године под називом Балканско полуострво. Друштвена географија (La Peninsule Balkanique, geographie humaine). Монографија има 530 страна и илустрована је бројним скицама, фотографијама и географским картама. Када се Цвијић вратио у Београд 1919. године сазнао је да је један део његове монографије Балканско полуострво са француског језика превео Боривоје Дробњаковић, професор и кустос Етнографског музеја. То га је подстакло да српско издање допуни већим бројем фотографија. Превод Боривоја Дробњаковића је Цвијићу послужио као полазна основа, а касније је дело измењено. Поглавља о главним особинама рељефа и о панонском и психичком типу су знатно допуњена, па се појавила потреба да се монографија Балканско полуострво штампа у два дела. Први део је обухватао само поглавље Географска средина и човек, док је други део обухватао поглавље О психичким и социјалним типовима јужних Словена. Из штампе је изашао први део у августу 1922. године под називом Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије I.  Док је други део публикован 1932. године под  називом Основи антропогеографије II . Целовито дело на српском језику је објављено тек 1966. године. Монографија се састоји из пет поглавља: уводни део који се односи на питање имена, северних граница и ранијих схватања о изгледу Балканског полуострва; затим главна разматрања су у другом обимном поглављу Географска средина и човек, треће поглавље је Природне области у којем је Цвијић дао један од првих научних прилога регионализацији Балканског полуострва где издваја две велике целине егејску област и континентални блок;  четврто поглавље је Географски утицаји и интервенција друштвених елемената где се износе запажања о географским утицајима на људски живот; пето поглавље је Главна етнографска и социолошка факта у оквиру којег се приказује географски распоред балканских народа, потом објашњавају историјски и други узроци таквог распореда и затим повлачи граница Јужних Словена.

Монографију Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије Цвијић је објавио у три књиге са 1.272 стране у периоду од 1906. до 1911. године. У овом веома значајном делу Цвијић је дао научна сазнања о јужној Бугарској, Тракији, деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и северној Албанији. Монографију чине следеће целине: План дела и сарадња; Путовања по Македонији, Старој Србији и околним областима европске Турске; Географски положај и опште географске особине; Картометријски подаци; Скопска котлина; Кумановско-прешевска меридијанска удолина; Еруптивна област око Пчиње и Криве реке; Овче поље; Штипска котлина; Лакавица; Кочанска котлина; Малешевско-осоговске планине; Плауш и Струмица; Пирин; Велешка клисура; Сливови Тополке и Бабуне; Хас и Клепа; Рајец и Тиквеш; Морихово и Меглен; Циганска клисура; Ђевђелијска котлина и Бојмија; Дамир Капија; Солунска Кампања и залив; Тесалија и Олимп; Сареска котлина и удолина Анџисте; Дрманска котлина; Пузратлијско-бучка удолина; Антропогеографска проматрања; Неколико проматрања о етнографији македонских Словена, Границе Македоније и Тракије и подела Тракије; Тракијско егејско приморје; Басен Марице; Суббалканска плиоценска река; Босфор и Дарданели. Ова капитално дело Јована Цвијића представљено је на свечаном скупу Српске краљевске академије 23. фебруара 1902. године. Свечаности су присуствовали Престолонаследник Александар I Карађорђевић, митрополит Димитрије, Никола Пашић и председник Академије Стојан Новаковић. Велику пажња је посвећена поглављу о етнографији македонских Словена, јер је ово поглавље изазвало велику сензацију у научним круговима тадашње Европе.

Најзначајнија Цвијићева монографија из области физичке географије је Геомрофологија објављена у два дела. Први део је публикован 1924. године,  а други две године касније. Ова монографија представља синтезу радова из физичке географије и геологије са примерима из целог света. Поред својих резултата теренских истраживања при изради ове монографије Цвијић је користио и литературу од 43 библиографске јединице. Основне целине Геоморфологије су: Задатак, методе и историја; Састав Земљине коре; Геолошка хронологија; Грађа Земљине коре (тектоника); Главне особине Земљиног рељефа; Еволуција рељефа кроз геолошке епохе; Грађа млађих вулкана на Земљи; Стари вулкани Балканског полуострва; Родопска маса са прелазним зонама; Балканска система; Јужни Карпати; Дунавска ситема; Абразија и данашњи прибрежни рељеф; Стари морски и језерски рељеф; Стари прибрежни рељеф око Панонског басена; Генетска класификација залива и острва.