Докторске студије у Бечу и докторска дисертација „Карст“

Убрзо по завршетку Велике школе Цвијић је постао предавач у Другој београдској гимназији. Истовремено је Министарству просвете упутио молбу за стипендију за студије географије на Универзитету у Бечу, једном од водећих у Европи. Министарство просвете му је одобрило годишњу стипендију у износу од 2.500 динара, с тим да Министарство плаћа школарину, испитне таксе и научне екскурзије. Предавања на овом универзитету, Цвијић је почео да слуша у јесен 1889. године и то из следећих ппредмета: код професора Албрехта Пенка – општу географију, математичку географију, хидрографију и геоморфологију; Едуарда Зиса – геотектонику и геологију; Јулиуса Хана – метеорологију; Вилхелма Томашека – историјску географију и антропогеографију. Међу сачуваним документима Јована Цвијића, које се данас налазе у Архиву Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда, налазе се и 42 бележнице, у којима се налазе и белешке са предавања на докторским студијама у Бечу. Тако сазнајемо да је из геологије учио о регионалној геологији света, и то о Индијском полуострву, Африци, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Америци и Арктику. Затим једна од лекција које је учио Јован Цвијић је метод израчунавања средње брзине воде помоћу изотахија (кривих које спајају места са једнаком брзином воде). Из предмета метеорологије код професора Јулијуса Хана, Цвијић је учио о климатским елементима (температура ваздуха, ваздушни притисак, циркулација ваздуха, падавине) и њиховим карактеристикама. Главни професор у Бечу био му је Албрехт Пенк, истакнути географ и посебно уважени геолог, професор у Бечу од 1885. до 1906, а затим у Берлину од 1906. до 1927. године. Његова предавања Цвијић је посећивао за све време студија, затим је посећивао његове семинарске часове и са њим је ишао на обавезне екскурзије. Јован Цвијић је одржавао искрено поштовање и трајно пријатељство са својим професором Албрехтом Пенком и после одбране дисертације. Професор Пенк је у свакој прилици одавао признања своме ученику, упркос политичким токовима који су раздвајали Немачку и Србију. О њиховом пријатељству сведочи преписка која се налази у у Архиву Српске академије наука и уметности.

Драги Цвијићи,

 Писао сам Вам већ да сам са радошћу добио Гласник. После тога одједном је много посла уследило. Радије нећу доћи на студије, само да завршим рад на осцилицији коре у Алпима. Данас Вам пишем, у суштини, да Вам кажем, да на мој захтев, 22. Резервни корпус тражи Ваш рукопис.. Нажалост, превише су сујетни. Али додају, да ако бисте послали прецизне информације о садржају изгубљених карата, моћи ће да траже, што сад није могуће, јер нису прецизно одређене. Председник Државног архива ми је истакао, да искористим ову прилику, да напоменем, да постоји аустријски архив у Бечу, у којем се налази материјал за Вас.

 Срдачан поздрав,

Ваш верни

 Пенк

Драги пријатељу,

 Други том твоје Морфологије је безбедно стигао у 2 примерка. Много ти хвала, што си ми послао рад, али могу само да изразим поновно жаљење, што не могу да прочитам. Али ми слике дају одређен увид у оно сто смо конкретно видели. Представљање подземног краса за неке људе је тешко. За Французе Алб је сасвим близи Регенсбурга, где се могу видети наслаге од песка испод нивоа мора.

Чуо сам много пута да ниси сасвим безбедан. Видео сам да су у Београду заиста патње.

Дуги примерак, који си ми послао, представићу на Академији за Нову годину. Нажалост, не могу то учинити, брже, због упале знојних жлезда, које бих волео да се заврши до средине новембра. На Божић нећемо путовати у Праг, као и обично, због тога што Илсе доводи свог другог дечака да овде проведу празнике са нама.

Са радошћу ћу увек памтити своју посету Београду, када сам видео тебе. Лонац који ми је дао твој помоћник Јовановић стоји у мојој дневној соби и увек ме подсећа на посете. Од тада је мој помоћник Луис предузео истраживања на Пиринејима, у близини глечера.

Честитамо вам новогодишње празнике, ја, моја супруга и кћерка.

 У правој побожности,

 Ваш Пенк

Студирањем у Бечу научио се поштовању науке и научног рада, сарадњи са светом и колегама, ослањањем на резултате претходника. Понашао се складно свом начелу: чувати се од рђавих туђинских утицаја, неговати сопствено, самосвојно, уз оплемењивање најбољим резултатима страних култура. Са те културне стране Беч је на њега много утицао, мада га политички никад није прихватио.

Током студија у Бечу правио је више екскурзије које су биле пресудне за његово схватање карста. Цвијић је у својој аутобиографији забележио своје утиске о карсту: Не могу рећи да сам из Београда пошао за Беч с намером да Карст узмем као предмет своје тезе. Али пошто сам од карста прилично у Србији био видео, почевши од свога места рођења, затим у селу Коренити, по Јадру уопште, затим по Источној Србији, на првом месту на Кучају, врло је могућно да је то несвесно у мени било. После, кад сам дошао у Беч, нисам могао много од Карста видети, нешто мало на Дахштајну у једној екскурзији са г. Пенком, где смо проучавали ледник Еисфелд. Пресудна екскурзија која је утицала на Цвијића и његово формирање научне теорије о карсту је екскурзија коју је извео у пролеће, за време Васкрса 1891. године. За време распуста Цвијић је сам кренуо из Беча за Трст, где је обишао Тршћански карст и Шкоцијанску пећину. Ту је упознао и локалне испитиваче карста, који су му поклонили дневник са скицама истражених пећина. Цвијићу су ти дневници користили за класификацију вртача. Затим је обишао знатан део Истре, од Пазина преко Жмиње на Раши до Лабина и Пломског залива са Чепићким језером. Из Истре је кренуо у Дубровник и обишао Конавле и нетипичне карсне „јазове“. Затим је преко Суторине стигао у Херцег Нови, па преко Котора на Цетиње. У Цетињу је упознао извесног Равинског, којег како је написао, није сретао у Црној Гори током каснијих истраживања. Са Равинским је обишао Катунску нахију. Након овог обиласка Цвијић одлази у Никшић, где је са рођаком Бекицом Шобајићем обишао Сливно и посетио Острог. Из Никшића је отишао у Гацко поље. У својим белешкама Цвијић наводи да је на граници имао проблема, али их не описује. Затим одлази у Невесиње, па у Мостар, и од Метковића бродом до Трста, и одатле у Беч. Цвијић је карсне облике рељефа осима на Балканском полуострву запазио и у Мацохи у Чешкој.

За израду своје докторске дисертације Цвијић је осим теренских истраживања, користио и научну литературу која је бројала 500 јединица на свим језицима, која је постојала у то време. Тезу под пуним називом Das Karstphanomen.Versuch einer morphologischen Monographie Цвијић је завршио у јесен 1892. године. Крајем те исте године положио је докторат из географије, геологије и метеорологије код професора Албрехта Пенка, Едварда Зиса и Јулиуса Хана и историјску географију код Вилхелма Томашека. Цвијић се вратио у Београд фебруара 1893. године и јавио се Министарству просвете које га је стипендирало. Почетком марта добио је своју тезу штампану у научном часопису Geografich Abhandlungen, који је издавао Цвијићев професор Албрехт Пенк. О важности и резултатима своје диесртације Јован Цвијић се уверио по писмима која је почео добијати од светских научника. Поводом писмених уверења значајних светских научнка о дисертацији Цвијић је написао: Нисам био свестан велике важности који ће тај рад имати. Добио сам одштампаних само неколико егземплара а остале је г. Пенк разаслао онима којима обично шаље на дар Geografich Abhandlungen. Најпре сам видео знатан утисак који је Karstphanomen учинио по писмима која сам почео добијати. Нарочито се сећам писама од Рихтхофена и Арчибалда Гикеа, који зову то дело standardwork. Затим долазе реферати, нарочито у Annals de Geographie, талијански извор од Olinto Marinelli, чланак у Miteilungen des K.K. Geografich Gesekshaft у Беч... Онако младом било ми је мило и подигло радну енергију кад сам видео по резултатима, да ме рачунају међу признате научнике. То се брзо појачало мојим новим радовима. Научни значај Цвијићеве докторске дисертације је у потпуној морфолошкој класификацији вртача и начину њиховог постанка, закључцима о шкрапама, и о вртачама и карстним долинама. Дисертација је у Београду објављена на српском језику две године касније (1895) под називом Карст. Географска монографија.