Двомесечно путовања на Проклетије

prokletije

Цвијић је од 1908. године почео систематски проучавати површи и друге морфолошке елементе динарске системе. Како би испитао језерске терасе и површи, од те године је путовао по подрињком, ваљевском, ужичком и чачанском округу. Тешкоће у потпуном испитивању ових површи су биле те што није могао исте да истражи на простору Новопазарског Санџака (Србија) и у Проклетијама (планина која се простире на територији Србије, Црне Горе и Албаније). Прва повољна прилика за испитивање на Проклетијама, пружила се након Првог балканског рата, 1913. године. Српска и црногорска војска су биле размештене у Албанији. Завршивши редовне обавезе на Универзитету, у јуну месецу је са Антонијем Лазићем кренуо на екскурзију која је трајала два месеца. Антоније Лазић је редовно пратио Цвијића на екскурзијама, био је изврсни картографски цртач, сјајно илуструјући сва Цвијићева дела многобројним геолошко-геоморфолошким профилима, тематским и другим картама и панорамским скицама. На овој екскурзији су учествовали и угледни инострани научници: др Јиржи Данеш, професор Карловог универзитета у Прагу и др Виктор Дворски, професор истог универзитета у Прагу. О учешћу чешког научника Јиржи Данеша на овом путовању, Цвијић је записао следеће: господин Данеш је био за нашу екскурзију двострука добит. Најпре тиме што је необичном љубазношћу и веселошћу зачињавао и олакшавао наше путовање; затим што сам с њиме могао дискутовати нарочито глацијалне наласке, и на тај начин испитивати и прецизније утврдити вредност својих мњења. Полазна тачка  било је Ужице. Помоћ при путовању пружили су му школски другови Михаило Зотовић, окружни начелник и Михаило Живковић, директор гимназије. Ова област је одувек била природно најтеже проходна, врло кршевита, па стога „проклета“. Отуда и назив Проклетије. Учесници ове истраживачке екипе напре су се попели на Виситор. Са њега су сишли у Плав. Цвијић је био изненађен богатством облика глацијалног рељефа. Крај је био још несигуран па су  морали проћи са 75 војника и једним митраљезом у пријатном друштву енергичног генерала Рад. Вешовића. Много труда су уложили да би организовали премеравање дубине Плавског језера, али захваљујући енергији Антонија Лазића и то им је пошло за руком. Од Ругова до Пећи проучавао је моренске наносе. Прошавши кроз читаве Проклетије и њихове огранке, Цвијић је сагледао рељеф и укупну природну структуру ових планина. Кључни научни резултат до којег је Цвијић дошао приликом овог истраживања је геотектонске и геоморфолошке природе. Наиме, он је утврдио да се од Цетиња и Тарбоша сви набори Динарских венаца савијају на североисток. У Проклетијама они постају гушћи и нагомилани, збијени, па тамо планине достижу највеће висине у Динаридима. Тиме се завршава Динарски систем, јер даље на југу нема орографског или геолошког наставка.