Екскурзија по Рили

ekskurzija-po-rili-jovan-cvijic

Од 1892. до 1895. године Цвијић је истраживао искључиво Србију. Током ових истраживања нарочиту пажњу је обраћао на тектонске проблеме Србије, што му је било од велике важности за издвајање планинских ситема, великих тектонских пукотина, тектонских лабилних простора и старих вулканских подручја. Уочивши да су тектонски односи у Источној Србији комплексни и да их је немогуће проучити без истраживања Бугарске, Цвијић је кренуо у ту земљу. Посебно га је привлачила планина Рила, највиша планина на Балканском полуострву.  Почетком лета 1896. године разговарао је о своме путу у Бугарску са колегом на Великој Школи, Милованом Миловановићем, доцнијим управником. Он је са Цвијићем кренуо на ово теренско истраживање како би упознао прилике у Бугарској. У првој половини јуна те године стигли су у Софију. Међу Бугарима су тражили сапутнике за екскурзију по Рили. Преко бугарског Министарства просвете добили су два сапутника: геолога Георгија Златарског и Димитра Илкова професора на Војној Академији, а у Самокову им се придружио и професор ботанике у тамошњој гимназији Велчев. С њима је обишао целу Рилу, пењао се на Мусалу и још неке највише врхове Риле. Тада му се десио непријатан догађај: попели су се  на високи гребен Пешаницу и испод су угледали у великој дубини познато Седло језеро или Едиђан. Цвијић је одмах видео да ће ово језеро бити са глациолошког гледишта најинтересантнији део Риле и наумио је да сиђе доле до њега. Језеро је било знатне ширине и на површини превучено леденом кором, у којој се замрзла  парчад од стена. Знао је из екскурзија по Алпима да је опасно ићи по овом фирну, па је чекићем копао рупе док су остали ишли за њим. После сат времена оваквога рада учинило му се да ће остатак језера, моћи прећи без велике опасности. Цвијић је кренуо по залеђеној површини на другу страну, али после неколико корака исклизнуо и почео се с великом брзином котрљати док му се мања парчад стена секла по рукама. Наједанпут је упао у удубљење прекривеног снегом, испод којег је текао снежанички поток и онесвестио се. После неког времена Цвијић је дошао свести, изашао из рупе и сишао до језера где се умио. То су с великом радошћу спазили његови сапутници. Али му  нису могли много помоћи. Како се ноћ приближавала, Цвијић  је остао доле код језера на висини од око 2.250 m, а они горе 600 – 700 m више заједно са коњима и пртљагом. Цвијић је провео целу ноћ покрај језера без игде ичега, чак и без ватре, јер је био у зони где нема дрвета осим клеке. У зору су његови сапутници сишли до њега и заједно наставили проучавајући језера. Том приликом Цвијић је открио више од сто циркова – улегнућа под највишим врховима из којих су полазили многобројни плеистоцени ледници. У своју бележницу записао је да је ово први доказ о постојању леденог доба на Балканском полуострву. Резултат ових Цвијићевих истраживања била је студија Трагови старих глечера на Рили, објављена 1897. године. У овој студији су први пут детаљније приказани глацијални трагови на Балканском полуострву.

ekskurzija-po-rili-jovan-cvijic2