Након завршених научних испитивања у западној Србији и источној Босни, у августу 1901. године, Цвијићев план био је да посети Цетиње и изврши проматрања Скадарског језера. Влади Османског царства упутио је захтев за дозволу за путовање по Црној Гори, међутим није је могао добити. Цвијић тада одлази на Цетиње и уз помоћ Црногорске владе и руског конзула Шчербина врши научна проматрања Скадарског језера (језеро у Црној Гори, највеће на Балканском полуострву), као и суток Динарског планинског система и грчко-албанских бора.
Поред Цвијића, на овој научној екскурзији учествовали су његови ученици Петар Јанковић и Мирко Мијушковић. По налогу кнеза Николе, Црногорска влада уступила је Цвијићу и његовим сарадницима брзи петролејски бродић Ластвицу. Захваљујући томе, било им је потребно краће време за премеравање језера и добијени су поузданији подаци.
Научна проматрања започели су обиласком језерске обале. Први географски објекат који су проматрали била је плавина реке Кири и њен однос са реком Дрим. Остале географске објекте које су истраживали за време ове научне екскурзије су: излаз Дрима из клисуре, геолошки састав планина Хајмелита и Калметина, пристаниште Медову, села Шкојези и Бушати, равницу Штој, затим село Враку које је било насељено избеглим Црногорцима, остатке старог града у Скадру, Шаско блато које се налазило на граници Црне Горе и Османског царства, Улцињ, Бар, Суторман, Вир Пазар и Црнојевића Ријеку.
Стигавши у Црнојевића Ријеку, 30. августа 1901. године, започели су премеравања језерске воде. Овај научни подухват реализовали су према већ утврђеном плану. На бродићу су инсталирали апарат, којим је руковао Петар Јанковић. Податке у дневник рада уносио је Мирко Мијушковић. Осим података, он је записивао и сва Цвијићева опажања у скраћеној форми. Резултате истраживања записивали су на крају сваког дана. Подаци о језеру које су истражили и записали били су: боја и провидности воде, водено биље, морфологија дна, покривеност дна муљем, песком или стенама.
Након премеравања карактеристика језерске воде на црногорској страни, прешли су на турску страну. Без већих неприлика премерили су дубину целог Скадарског језера. Затим су прешли на премеравање Хумског Блата (мочварно подручје поред Скадарског језера). У разговору са рибарима Цвијић је сазнао да се по дну Хумског Блата и дну југозападног дела Скадарског језера налазе оке (извори на језерском дну) које доприносе богатству језерске воде. Приликом премеравања Хумског блата, код села Штрпца, имали су и неприлика. Тада су поједини Албанци извршили оружан напад на њихов бродић и уништили прозоре на њему. Због веома озбиљног ризика и како је овај део Скадарског језера веома узан, научници су одустали од премеравања Хумског блата. Резултате проматрања са ове научне екскурзије Цвијић је користио приликом објашњења постанка и еволуције језера–криптодепресија, односно језера чија се дна налазе испод нивоа мора.
