Екскурзија по Скадарском језеру

У лето 1901. године, Цвијић се спустио ка  Скадру, с намером да испита Скадарско блато и тектонски Динарско-албански суток планинских венаца. Цвијић је тражио дозволу из Цариграда за премеравање језера, међутим, није је могао добити. Али, Цвијићу је помогла црногорска влада. Ставила му је на употребу брзу петролејски бродић Ластвицу, те је могао с мање времена и поузданије премерити Скадарско блато. Са Цвијићем су истраживања вршили његови ученици Петар Јанковић и Мирко Мијушковић. Мерења су почела 30. августа у 11 часова. Распоред рада је утврђен пре реализације екскурзије. На бродићу је инсталиран апарат. Апаратом је руковао Петар Јанковић, док је Мирко Мијушковић уносио податке у дневник рада, с тим да је  Цвијићева опажања уносио у скраћеној форми, а крајњи резултати истраживања су се уносили на крају сваког дана. У дневник су се уносили подаци о боји и провидности воде, о воденом биљу, морфологија дна, ако се може видети и чиме је покривено: муљем, песком или је стеновито. Током овог истраживања обишли су Црнојевића Ријеку, Суторман, Бар и Улцињ. Истраживања су започели код ушће реке Каравуке у Црнојевића Ријеку. Почевши од  варошице Црнојевића Ријеке, премерили су дубине црногорског дела Скадарског блата, затим су прешли на турску страну и почели врло брзо премеравати и тај део. Без већих неприлика довршили су премеравање Скадарског блата. Цвијић је од рибара сазнао да и у заливу Скадарског језера, Хумском Блату, има ока као дуж југозападне обале. Али када су хтели да премере дубине поменутог залива код села Штрпца, Албанци су пуцали на њих. Прозори на лађи су били уништени. Овај део Скадарског језера је веома узан и због веома озбиљног ризика одустали су од премеравања Хумског блата. Нису имали друге могућности, већ су се вратили у Вирпазар, а затим даље преко Сутормана у Бар. Резултати овог путовања су му користила за објашњење постанка и еволуције језера, која су криптодепресије на Балканском полуострву, односно чије дно је испод нивоа мора.