Југословенска демократска лига

Јован Цвијић је избегавао политичке активности иако је био у средишту културних и политичких збивања. Српски научник је сматрао да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. Своје мишљење о бављењу политиком изнео је у препискама са другим научницима и књижевницима:

То су угурсузи, највећи у нашем народу, нарочито Пашић. Представници су најцрње корупције. Главно им је одржати се на власти.

Ипак, и поред свог одбојног става о политици, приликом формирања Југословенске демократске лиге 1918. године, прихватио је предлог да буде један од оснивача овог удружења.

Циљ Југословенске демократске лиге био је рад на пуном стапању Срба, Хрвата и Словенаца у културно-националну целину, затим развијање југословенске културе и развитак нове државе. Поред Јована Цвијића, оснивачи Југословенске демократске лиге били су: Љубомир Стојановић, Иван Мештровић, Анте Трумбић, Божидар Марковић, Милан Грол.

Приликом оснивања, Југословенска демократска лига поставила је своје принципе:

  • развијање југословенске националне свести у најширим слојевима;
  • руковођење начелом народног самоопредељења;
  • централизовање државе и интереса целине.

Југословенска демократска лига бавила се јединственом материјалном и духовном културом, затим зближавањем, везивањем и нивелисањем старих установа у југословенском духу и оснивањем нових, а нарочито упознавањем разних делова југословенских међу собом, тако што је издавала периодичне и друге публикације, подстицала појединце за проучавање националних проблема, нарочито оних који су најактуелнији, и приређивала конференције и анкете о националном питању.

  • Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Списак оснивача Југословенске демократске лиге, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VI в 9
  • Текст о начину рада Југословенске демократске лиге, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III в 9