Јован Цвијић је избегавао политичке активности иако је био у средишту културних и политичких збивања. Српски научник је сматрао да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. Своје мишљење о бављењу политиком изнео је у препискама са другим научницима и књижевницима:
То су угурсузи, највећи у нашем народу, нарочито Пашић. Представници су најцрње корупције. Главно им је одржати се на власти.
Ипак, и поред свог одбојног става о политици, приликом формирања Југословенске демократске лиге 1918. године, прихватио је предлог да буде један од оснивача овог удружења.
Циљ Југословенске демократске лиге био је рад на пуном стапању Срба, Хрвата и Словенаца у културно-националну целину, затим развијање југословенске културе и развитак нове државе. Поред Јована Цвијића, оснивачи Југословенске демократске лиге били су: Љубомир Стојановић, Иван Мештровић, Анте Трумбић, Божидар Марковић, Милан Грол.
Приликом оснивања, Југословенска демократска лига поставила је своје принципе:
- развијање југословенске националне свести у најширим слојевима;
- руковођење начелом народног самоопредељења;
- централизовање државе и интереса целине.
Југословенска демократска лига бавила се јединственом материјалном и духовном културом, затим зближавањем, везивањем и нивелисањем старих установа у југословенском духу и оснивањем нових, а нарочито упознавањем разних делова југословенских међу собом, тако што је издавала периодичне и друге публикације, подстицала појединце за проучавање националних проблема, нарочито оних који су најактуелнији, и приређивала конференције и анкете о националном питању.