Југословенска демократска лига

Иако је Цвијић увек био у средишту културних и политичких збивања и у емиграција, он је упорно тврдио да је он пре свега научник и да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. У писму Милану Ђурчину од 5. септембра 1917. године Цвијић је изложио разлоге због којих се држи по страни од дневне политике: Ја имам свој круг рада који је и ван Владе и Југословенског одбора, и то толико да ми је немогућно скоро сарађивати. То су угурсузи, највећи у нашем народу, нарочито Пашић. Представници су најцрње корупције. Главно им је одржати се на власти.

Ипак, када је 1918. године отпочела дискусија о формирању Југословенске лиге иницијативом људи из Југословенског одбора и демократске левице, Цвијић се почео колебати, прихвативши позив да се „стави на чело“ Лиге.

Циљ Југословенске демократске лиге је био да ради на пуном стапању Срба, Хрвата и Словенаца у културно-националну целину; да њиховом заједничком снагом развија југословенску културу и развитак нове државе. Оснивачи Лиге су: Јован Цвијић, Љуба Стојановић, Иван Мештровић, Анте Трумбић, Божа Марковић, Милан Грол.

При оснивању Југословенска демократска лига је поставила своје принципе:

  • Према томе Југословенска демократска лига ће се трудити да се развија југословенска национална свест у најширим слојевима и да се живот Срба, Хравата и Словенаца стално упути заједничком идеалу.
  • Заједничка држава створена је вољом и пристанком свих делова југословенског народа па ће се, доследно томе, и руководити начелом народног самоопредељења. Против ограничавања народне воље Лига ће се борити у свим питањима јавног живота.
  • Југословенска уставотворна скупштина мора бити прави израз ничим неограничне народне воље. Она ће квалификованом већином створити устав који ће бити темељ целом државном животу, извор и утока свих власти и права у држави. У новој држави треба централизовати све што представља стожере државе и интереса целине. Биће један заједнички парламент који одређује правац свих заједничких послова.

Планирано је да се Југословенска демократска бави јединственом материјалном и духовном културом, затим зближавањем, везивањем и нивелисањем старих установа у југословенском духу и оснивањем нових, а нарочито упознавањем разних делова југословенских међу собом. За цело време свог рада Југословенска демократска лига радиће у првом реду тако да у народу и на страни делује на јавно мишљење, тако што ће издавати периодичне и друге публикације; подстицати образовање одбора или ангажовати појединце за проучавање нацоналних проблема, особито оних који су најактуелнији; приређујући конференције и анкете о националном питању; приређујући пригодне састанке за провођење националне ствари.

jugoslovenska-liga