Меморијални музеј Јована Цвијића

Када је постао професор Универзитета у Београду 1905. Године Јован Цвијић је купио земљиште и изградио кућу на Копитаревој градини у Београду (данас Улица Јелене Ћетковић 5). Унутрашњу декорацију и украшавање намештаја Цвијић је поверио Драгутину Инкиострију Медељаку, уметнику из Сплита. Кућа је била уточиште мира и поскојства после повратка са научних екскурзија и других путовања. Првих година је ученике и студенте из околине Јадра примао на смештај. Године 1963. Завод за заштиту споменика културе града Београда донео је Решење о утврђивању споменичких својстава куће Јована Цвијића, чиме су стављене под заштиту и лична заоставштина знаменитог географа и научника, и само здање које је једно од ретких примера сачуваног зидног сликарства., Приликом обележавања сто година од научниковог рођења 1965. Године донета је Одлука о оснивању Меморијалног музеја, који је 1968. Године отворен за посетиоце. Уређење Музеја Јована Цвијића је поверено Нади Андрић, кустосу Музеја града Београда.

Изложбени простор музеја сачињавају шест просторија које укупно имају 111,90 м2. У прве три просторије налазе се зидне декорације, које су приликом адаптације куће 1968. Године рестаурирали и конзервирали стручњаци Завода за заштиту споменика културе Србије.

Прва просторија је улазни хол у којем преовлађују цветни орнаменти са елементима народних мотива из Пирота и Македоније. Поред тога хол је украшен и декоративном гипсаном пластиком. Овде је постављена велика уводна легенда и биста Јована Цвијића у мермеру, рад Марка Брежанина.

Друга просторија је хол украшен, такође, сликаном орнаметиком и декоративном пластиком у гипсу. Овде преовлађују народни мотиви из Босне, Херцеговине и Шумадије. У овој просторији су изложени документи о Цвијићевом пореклу, детињству и школовању: фотографија његове родне куће, он као дечак, његов писмени задатак из српског језика и друга документа.

Трећа просторија је радна соба чије су површине зидова украшене елементима народне орнаментике, стилизованим цветовима и лептирима. У овој просторији се истиче декорација таванице. Оригинална радна соба није сачувана из разлога што је Цвијић тестаментом документа и библиотеку оставио породици, која је касније све предала Српском географском друштву чије просторије су се налазиле и данас се налазе у згради Филолошког факултета. За време Другог светског рата зграда Филолошког факултета је бомбардована и изгорела, те Цвијићева оставштина није сачувана. Сачувани су једино делови намештаја остали у кући и то: диван, фотеља, делови картотеке. У овој просторији је изложен портрет Јована Цвијића, рад познатог српског уметника Уроша Предића и фотографија Цвијићеве мајке. Остали део просторије је решен чисто музеолошки. Кроз документа и фотографије приказани су битни подаци из живота и рада Јована Цвијића: студије у Београду и Бечу, докторат, рад на Универзитету, његови професори, његови ученици, рад у Академији наука и јавном животу.

Четврта просторија је Салон I где се налазе комади намештаја: осмоугаони сто, фотеље, столице, комода, огледало у виду камина који су израђени у дуборезу по нацртима Драгутина Инкиострија Медењака. Пресвлаке на намештају, ћилими, јастучићи сачињавају малу збирку значајних примерака оригиналних народних тканина кје се одликују својом архаичношћу у погледу технике ткања, везова и колористичке оригиналности, а које потичу из вих крајева наше земље.

Пета просторија је Салон II која је била клавирска соба, место где је најчешће боравила Цвијићева супруга, Љубица. Намештај из овог салона је сачуван у свом највећем делу. Дрво је бојено а пресвлаке од народних тканина. Изложене фотографије дају својеврсну слоку о Цвијићу у домаћем амбијенту.

Шеста просторија представља изузетну музејску поставку где је приказан Цвијићев научни рад, путовања и признања која је за своје велико дело стекао у својој земљи и са разних страна света. Поред његових издатих дела, овде су изложене скице, белешке и фотографије са многобројних научних екскурзија по Балканском полуострву, као и мапа тих путовања. Дипломе, медаље, укази и писма употпуњују слику о његовом раду и угледу који је стекао.

Данас се Музеј Јована Цвијића налази у саставу Музеја града Београда. Нова стална поставка је урађена 2009. Године у складу са савременим музеолошким принципима. У Музеју је представљен избор репрезентативних предмета – експоната као што су рукописи, преписка, документи, фотографије, бележнице, географске карте и атласи, књиге, часописи, сепарати, предмети примењене и ликовне уметности, лични предмети, дипломе и одликовања. У години јубилеја, приликом обележавања 150 година од рођења српског научника, 2015. године извршена је грађевинаска санација куће и Меморијалног музеја. Радове је финансирао Град Београд уз стални надзор Завода за заштиту споменика културе

memorijalni-muzej2