На Ђердапу

na-djerdapu jovan cvijic

Прво истраживање пешчара у Србији од Рама до Голупца (Источна Србија) Цвијић је спровео од 14. до 16. маја 1898. године. Том приликом је утврдио да се највећа партија пешчара налази између Пека, Бакинске реке и Дунава. Уз живи песак се јавља и лес. Живи песак се у појединим местима налази изнад леса. У мају 1905. године Цвијић је кренуо поново на ово подручје како би посетио Ђердапску клисуру (Источна Србија) и суседне делове Бугарске. На овој екскурзији пратио га је амерички геолог Бели Велис. Цвијић је потврдио да се живи песак јавља само пред Ђердапом,  да је источна дунавска долина, око ушћа Пека, јако проширена, и у том су проширењу наталожени: жућкасте, песковите глине и јако песковит лес. Запазио је и да је у овом крају кошава најјача у Србији. После неколико дана Јован Цвијић и Бели Велис су се упутили у Цариград (Истанбул). Стицајем повољних прилика, Цвијић је овог пута могао посетити нека, иначе, тешко приступачна места. Велис се вратио,  а Цвијић је наставио теренско истраживање бруског Олимпа, Исмиде, Исника, Аполоније. При томе је поново истраживао и потврдио начин постанка Босфора и Дарданела. После тога је отпутовао у Солун, одакле је са Петром Јанковићем наставио истраживање грчког Олимпа. У наставку истраживања отпутовали су у Једрене а затим у Пловдив (Бугарска). О резултатима испитивања на Ђердапу Цвијић је написао рад који је 1908. године објављен и на немачком језику под називом Entwicklungsgeschichte des Eisernen Tores (Ergänzungsheft No 160 zu Petermanns Mitteilungen, Gotha, pp. 1–64).