На Копаонику са престолонаследником Александром и бугарским краљем Фердинандом

na-kopaoniku-sa-prestolonaslednikom-jovan-cvijic

Необичну геолошку екскурзију Цвијић је имао 12. и 13. октобра 1909. године. Екскурзија је извођена на Копаонику. Поред Цвијића учествовали су бугарски краљ Фердинанд, престолонаследник Александар Карађорђевић и неколико наших  научника. Бугарски краљ се много интересовао за геологију.  Свакако је знао да Копаоник представља напространији масив некадашње вулканске активности на Балканском полуострву, да су с тим у вези веома разноврсно рудно благо и бројни термални извори у подгорини. Стога је изразио жељу Влади Србије да посети Копаоник заједно са Јованом Цвијићем. Међутим, долазак бугарског краља је много узнемирио Аустро-Угарску. Аустријско посланство у Београду о овом путовању послало је следећи извештај у Беч: Како сам имао част да јуче известим Вашу екскеленцију, на Копаонику је био два дана бугарски краљ на природњачко-геолошкој екскурзији. Како сам доцније дознао, у његовој пратњи налази се као главни експерт овдашњи професор Универзитета др Јован Цвијић. Пошто је др Јован Цвијић у овдашњем друштву, нарочито у националним српским круговима, води главну реч, његова присутност, иако по нарочитој тобожњој жељи краља Фердинанда, ипак није била без политичке тенденције. Стога ће бити потребно, да Вашој Екселенцији дам неколико података о господину Цвијићу, да тако Ваша Екселенција створи што тачнији суд о важности ове посете. Др Цвијић је један од водећих личности овдашњег Универзитета и ужива велики углед не само у Србији, него и код нас и у иностранству. Миран, врло повучен, одлучан, јасних погледа, врло је много урадио за науку и такође много допринео, да овдашњи такозвани „интелектуални кругови“ говоре одмерено и на начин који изазива поштовање, и да сигурно умеју придобити симпатије за своју ствар. Пропутовао је целу Стару Србију и Македонију и, како ми је речено, велико дело о овим двема покрајинама које Срби траже. Био је често и у Босни, и као што произилази из дописа Босанско-херцеговачке владе (27. јула 1897, 28. јуна 1898, 12. октобра 1899, 10. маја 1902.) општио је са многим тамошњим Србима и да је на њих вршио велики утицај. Изгледа да се нарочито у Мостару често задржавао и држао састанке са обележним друштвом око Зоре и Народа. Карактеристично је, да је његова брошура о Националном раду изашла као прилог мостарског листа. Као да су Васиљ Грђић и Јевто Дедијер чак његови ученици. Др Круљ и нарочито др Стојановић његови су ближи пријатељи. Он се сам поноси да је Херцеговац, негде из Подриња. У Београду пристају уз њега познати и често поменути агитатори: др Божидар Марковић, председник Словенског Југа, др Јован Скерлић, утицајни критичар и ватрени говорник против Аустро-Угарске монархије, Јован Дучић, тобожњи најбољи песник и без сумње главни подстрекач кампање, коју је водила Политика за време Анексионе кризе, др Станојевић, такође сарадник истог листа, који је недавно написао историју српског народа у духу против нас, и многи други. Сам др Цвијић интимус господина Миловановића, написао је брошуру поводом Анексионе кризе. Она је изашла на немачком, енглеском и француском језику и изгледа да је изазвала солидан утисак. Шта је овога пута говорио са бугарским краљем, досада ми није познато. За разлику од својих земљака господин Цвијић је врло затворен, али се надам да ћу преко једне даме, која ми је наклоњена, дознати нешто ближе. О томе ћу имати част доцније да пошаљем извештај Вашој Екселенцији.

Бугарски краљ Фердинанд је стигао у Крушевац 12. октобра 1909. године. Дочекали су га Престолонаследник Алекдандар, Љубомир Јовановић, Урошевић, Недељко Кошанин и Јован Цвијић. Дневни лист Политика од 24. новембра 1908. године је објавио да је поводом овог излета бугарски краљ Фердинанд одликовао др Јована Цвијића орденом Светог Александра другог степена. О овом путовању Јован Цвијић није објавио никакву забелешку.