Научна екскурзија са професором Јованом Жујовићем

naucna ekskurzija sa profesorom jovanom zujovicem jovan cvijic

Као студент Велике школе, Јован Цвијић је почео да проучава карст, слушајући предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића. Са њим је Цвијић правио своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији. У лето 1888. године су извршили истраживачко путовање на планину Кучај. Јован Цвијић је установио је да је то крашка висораван, па се посебно уносио у питања крашког рељефа и хидрографије.

Следеће 1889. године Јован Цвијић је заједно са својим професором Јованом Жујовићем, посетио Скопље са Косовском Митровицом. Потом су наставили пут и попели се на тадашњи највиши врх Балканског полуострва, Љуботен. Из Београда су кренули железницом 13. августа, а следећег дана стигли су у Скопље, где их је дочекао  гостољубиви српски конзул.  Геолошки састав Скопске котлине посматрали су 15. и 16. августа. Затим су отишли у Црну Гору до манастира Светог Илије изнад села Бањана. Следећа три дана провели су на Шари и у Качанику.  На Шари су преноћили непуна два сата изнад Јажнице, у једном кршном ободу одакле потиче речица на Глобочици. Преноћиште под Љуботеном било једно од онаквих каквих се и дугогодишње теренски истраживачи живо сећају: преноћишта на голом камену, без заклона, и на висини која је скоро равна Шиљку на Ртњу, при сјајној месечини која повећава језиви утисак дивљих литица, и са необичним призором једног великог планинског понора у  позадини. Да би се попели на врх пре изласка Сунца, морали су кренути у један час по поноћи. Овој екскурзији на Љубитен од 18. августа, присуствовали су, поред Цвијића, Д. Петровић и Јован Жујовић. У Београд су се вратили 23. августа.

zujovic