Научна екскурзија са професором Јованом Жујовићем

naucna ekskurzija sa profesorom jovanom zujovicem jovan cvijic

Као студент Велике школе, слушајући предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића, Јован Цвијић се заинтересовао за карст и његово проучавање. Са професором Жујовићем одлазио је на своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији. У лето 1888. године вршили су истраживања на планини Кучај. Тада је Цвијић установио да је Кучај крашка висораван, те је проматрао облике крашког рељефа и хидрографије.

Још једно веома значајно научно-истраживачко путовање Цвијић је реализовао са својим професором 1889. године, када су посетили Скопље са Косовском Митровицом и Шар планину. Поред Јована Цвијића и Јована Жујовића, учесници ове екскурзије били су Д. Петровић и Јеврем Жујовић.

Почетна тачка ове екскурзије био је Београд. Кренули су железницом 13. августа, а у Скопље су стигли следећег дана, 14. августа. У Скопљу их је дочекао српски конзул. Овде су проучавали геолошки састав Скопске котлине наредна два дана (15. и 16. августа). Одавде су се упутили у Црну Гору, где су обишли манастир Светог Илије, изнад села Бањана. Затим су стигли у Качаник, и одатле се упутили ка Шар планини, где су боравили три дана.

Успели су да се попну на Љуботен, врх Шар планине, који је тада сматран за највиши врх Балканског полуострва. Овај успешан подухват су реализовали, тако што су на врх стигли пре изласка Сунца. Преноћили су на Шари, изнад Јажнице, у једном крашком ободу, где је извор речица на Глобочици.

Цвијић је записао да је преноћиште на Шари било скопчано од веома лоших услова. Спавали су на камену, без заклона, и на надморској висини која је скоро истоветна Шиљку на Ртњу, при сјајној месечини која је повећавала језиви утисак дивљих литица, и са необичним призором једног великог планинског понора у позадини. Своја истраживања у Скопљу и на Шар планини научници су завршили 23. августа.

Ова екскурзија је од великог значаја јер је током ње Цвијић утврдио да у геолошком саставу Љуботена преовлађује кречњак. О овој научној екскурзији писао је Јован Жујовић у Аналима Балканског полуострва (књига III), истичићу у тексту да су они били први школовани Срби који су се попели на Љуботен.

  • Јован Цвијић на екскурзији са Јованом Жујовићем, Библиотека града Београда, Ф II 233
  • Јован Цвијић на екскурзији са Јованом Жујовићем, Библиотека града Београда, Ф II 233
  • Јован Цвијић на екскурзији на Рили, Музеј града Београда, ЈЦ
  • Илустрациија из Цвијићеве монографије „Геоморфологија“, 1924.