Обележавање различитих годишњица у част Јована Цвијића

Јован Цвијић је, захваљујући свом научном раду, стекао велики углед међу представницима науке. Заступајући националне интересe и идеје уједињења, у јавности се истакао као велики национални радник. Велики број поштовалаца у народу стекао је приликом обезбеђивања различитих видова хуманитарне помоћи за своје сународнике у току Првог светског рата.

Свечаности у част великог српског научника организоване су још за његова живота. У тексту је издвојено неколико свечаних догађаја.

Свечану седницу у част професора др Јована Цвијића, тадашњег ректора Универзитета у Београду, приредила су Југословенска академска друштва у Бечу – словеначка Словенија, Даница и Сава; хрватска Звонимир и Јадран; и српска Зора су 26. маја 1907. године приредили у дворани Zur shonen Schaferin у Бечу. Програм свечане седнице био је:

• Др Нико Жупанич, Свечан говор о слављенику;
• Иван Драгутин Стјепан Зајц, У бој! из опере Зрињски, пева заједнички хор друштава;
• Даворин Јенко, Напред заставо славе, свира тамбурашки збор Зоре;
• Пева Св. Писаревић, правник уз пратњу гласовира;
• Исидор Бајић, Морнарска песма, пева збор Зора;
• Ђорђе Стојшић, Српске песме из Македоније, свира тамбурашки збор Зора;
• Зборовима управља Ђорђе Стојшић, агроном.

Позивница за свечану седницу штампана је ћирилицом и латиницом. На првој страни писао је позив, док је на другој и трећој страни писао програм.

Сам Цвијић је о овом догађају сазнао из штампе. Поменутим друштвима написао је изразе захвалности:

Сад ме изненади вест београдских новина да југословенска академска друштва приређују у Бечу свечану седницу у моју част. Прво осећање које се у мени јавља то је да таку велику љубазност још нисам заслужио. Али ме врло радује што видим да југословенска омладина одаје пошту раду, главном фактору прогреса. Радом ћемо створити и нашу потпуну културну заједницу и бољу будућност. Особито ме је пријатно дирнуло што у тим осећајима видим уједињене Словенце, Хрвате и Србе.

Следећа издвојена свечаност је додела Златне патронске медаље Британског краља српском научнику од стране британског Краљевско географског друштва 1920. године. Тим поводом Британско географско друштво одржало је Скупштину на којој је приређена свечана додела златних медаља. Цвијић није могао присуствовати додели, те је свечаности присутвовао амбасадор Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Поздравну реч на Скупштини Краљевског географског друштва упутио је др Дејвид Хогарт, археолог и у једном периоду председник Краљевског географског друштва. Он се обратио следећим речима:

Ја ћу с вашим одобрењем почети са др Јованом Цвијићем из Београда, јер је он једини човек који није Британац, а коме ми вечерас указујемо почасти… Ја мислим да је сасвим тачно ако кажем да др Цвијић није никад заборавио шта он дугује научној истини док се у исто време увек сећао да је он српски родољуб… Моја је дужност да нагласим да његово име није предложено ове године за медаљу због тога што он представља нашу измучену савезницу (Србију), већ нам је мило што нас његова научна истакнутост ставља у положај да вечерас изразимо нашу симпатију према Министру најјуначније и најизмученије од свих наших савезница.

Свечаност у част Цвијића приредили су и поштоваоци његовог дела у Сарајеву после Првог светског рата. Свечаност је приређена у хотелу Централ у Сарајеву када је српски научник стигао у овај град 6. фебруара 1921. године. Представници окупљених поштовалаца исказали су речи захвалности за Цвијићев национални рад и захвалност за уједињење. Следећег дана, Цвијић је са члановима Друштва Просвјета одржао састанак на којем су разматрана актуелна национална питања и планиране активности.

Велика свечаност у част Јована Цвијића одржана је и 1924. године када су Универзитет у Београду, Српско географско друштво и Географски институт (Географски завод, односно данашњи Географски факултет) приредили свечану академију којом су одали захвалност и поштовање своме професору. У оквиру Свечане академије обједињено је неколико јубилеја: 35 година од првог научног рада, 30 година од постављења за редовног професора на Великој школи и 60 година од рођења. Излагани реферати одштампани су у јединствен Зборник радова. Научне прилоге су поред српских научника, написали и најугледнији научници из Северне Америке, Француске, Италије, Немачке, Аустрије, Чехословачке, Пољске и Русије (36 рада). Уредници Зборника били су: Павле Поповић, ректор Универзитета у Београду, Боривоје Ж. Милојевић испред Географског института (односно Завода) и Павле Вујевић, испред Географског друштва. На крају Свечане академије Цвијић се захвалио својим колегама:

Госпође и господо, тешко ми је да се довољно захвалим на љубазностима, којима сте ме данас обасули… Као најдубљи траг ове свечаности може се сматрати и посвећен ми Зборник. У њему су одиста такви радови, да мени чине највећу част. Ниједна библиотека неће моћи без њега. Захваљујем колегама европским и оним преко океана који су у том Зборнику узели учешће… Обичај је да се и у оваквим приликама рекне нешто о себи… Уколико из веће историјске даљине буде посматран рад од стране бољег научника, моћи ће се боља оцена мога рада дати. Али ја никада не заборављам ово: Када се узму дуги размаци времена, све су истине привремене. Ми смо се сви у науци пели једни другима на рамена. Ничег се више не треба чувати од гордости. Живео сам у једном узбурканом времену, пре рата основао сам Словенски југ, после рата радио на Париској конференцији. Није то било повољно време за развијање ни једне личности. Био сам професор, када је Филозофски факултет личио на неку савремену гимназију. Радило се на његовом усавршавању. Сада ми имамо овде потпуну слободу мисли и рада. Успели смо да се сачувамо од пристрасности страначког духа. На новим генерацијама наставника је да и даље од тога Универзитет чувају. Наша национална питања поглавито су културна. Она ће се решити подизањем те културе. Када ће то бити и у колико, зависиће од оних који ће културно бити најпосвећенији.

Jош једна свечаност у част српског научника приређена је у Сарајеву и то поводом обележавања тридесетпетогодишњице научног рада Јована Цвијића, 26. октобра 1924. године. Том приликом су културне установе у Сарајеву организовале свечану академију у дворани Империјал Кина. Академију је отворио др Коста Крсмановић, истакавши нарочите Цвијићеве заслуге за ослобођење и уједињење. Након обраћања господина Крсмановића, говорио је Спиро Солодо о Цвијићу као научном раднику, затим је Перо Слијепчевић говорио о Цвијићу као националном раднику. Исто вече, Народно позориште у Сарајеву приредило је свечану представу у част јубилеја. Неколико дана касније, 2. новембра, у оквиру програма ове Академије, одржано је предавање Милана Карановића под називом О научном раду Јована Цвијића.

И Одсек Географског друштва Универзитета у Скопљу приредио је 18. октобра 1924. године свечану седницу на којој су одржана предавања о животу и раду Јована Цвијића. На седници су говорили Сима Тројановић, професор Универзитета и Петар С. Јовановић, доцент.