Обилазак Солуна и околине

После овог путовања из 1898. године Цвијић се уверио да се без препоруке Високе Порте не могу интензивно испитивати ове области, нарочито је било немогуће по вољи скретати у планине, као и удаљавати се од главних путева. Зато је 1899. године одлучио да крене у Цариград да би добио „бујурулдију“ односно препоруку од турске власти. Бујурулдију је добио после четрнаест дана. За то време правио је краће излете по околини Цариграда, нарочито на европској страни, све до Килије на Црном мору, бележећи своја запажања о рељефу. Пошто је добио поменуту препоруку, Цвијић је из Цариграда кренуо у Солун. Обалска вожња на теретној лађи, трајала је пет дана, с великим застајкивањима. Цвијић је приликом те вожње обишао приморске градове Енос, Дедеагач и Кавалу. 

Препорука централне цариградске власти, којој је Јован Цвијић био веома захвалан, била је од великог утицаја. Цвијић је имао махом пријатне успомена о турским властима, које су биле према њему услужне и стављале су му на располагање суварије (коњанике) и заптије (чувари реда). Но веће проблеме Цвијић је имао у областима, где има Арбанаса (Албанаца) где је ауторитет власти био незнатан.

У Солуну, Цвијићу се придружио Бранислав Нушић, наш вицеконзул, који му је путовање знатно олакшао, као и Цвијићев ученик Петар Јанковић, иначе професор географије у гимназији у Солуну и тадашњи најбољи млади геоморфолог. Обишли су Аматовско језеро, Дојранско језеро и Островско језеро. У Острову велику помоћ добили су од  настојника над железничком пругом, Јулија Ерлмајера, једног од оних београдских Немаца, који су научили српски и заволели нашу земљу. Снабдео их је батиметријским апаратом, термометрима и свима другим потребама за мерење дубина и физичко-географска проматрања. После десет дана рада довршили су мерење и снимање. 

obliazak-soluna-i-okoline-cvijic