Поновна проучавања у Солуну и Македонији

obilazak-soluna-i-makedonije-jovan-cvijic

У пролеће 1901. године Цвијић је поново отишао у Јужну Македонију. Овог пута није имао допуштења за путовање, али су га турске власти познавале и допустиле су му путовање. Са Цвијићем је на ово путовање кренуо његов ученик и сарадник Петар Јанковић. Из Солуна су возом стигли у Острово са намером да почетком  пролећа измере температуру воде Осторовског језера у разним дубинама односно да утврде зимску стратификацију воде по температури, пошто је Цвијићу  температура била позната. Имао је само један термометар Negretti & Hambra. При мерењу температуре на најдубљем месту језера откинуо се тег и термометар, те није могао да доврши мерење целе температурне серије. Зато је зимска температурна серија у Островском језеру остала непотпуна. Други задатак који је Цвијић поставио да реши током ове екскурзије је испитивање планина Дурлу и Караташ, које се налазе између Сариђола и солунске равнице. Од Осторова су кренули према селу Граматик, затим, прешавши знатан део Караташа и Дурле, стигли су у Његуш, на западној страни Солунске Кампање. Одавде су преко села Туркохори кренули ка Беру, где су испитивали његушке и берске травертинске терасе и западни обод Кампање. Из Солуна су се потом упутили ка северу поред села Градбора ради испитивања мањих језера Тузлуђола, Аматовског и Арџанског (Ржанског). Затим су преко села Чугунца стигли у Дојран, где је прегледао језеро и терасе, које је Петар Јанковић раније истражио и премерио. Из Дојрана Јован Цвијић и Петар Јанковић су возом стигли у Срезе, где је Цвијић поново проверио своје геолошке профиле овога краја. Из Среза још један пут су прешли Сереску котлину и од Струме су се упутили преко планине Бешика ка селу Негован, а затим у Ђувезну. Из овог села отишли су у Лангазу, где су проучавали терму, околину језера и терасе на западном ободу. Прешавши огранак Кортача кроз теснац Дервенту, Цвијић и Јанковић су стигли у Солун. Из Солуна Јован Цвијић се упутио преко Галика и Вардара у село Јајалџик и Постол (стару Пелу), а одатле у Пазар или Јениџе Вардар, док је његов сарадник  Петар Јанковић кренуо да испита Пајак, пошавши од Пазара преко села Криве, Ливада, Лескова, Осиње и Љубнице за Ђевђелију.

Током 1902. и 1903. године у Македонији су се одиграли бурни догађаји који су онемогућавали безбедно путовање и мирно теренско истраживање. Стање се примирило 1904. године, па је Цвијић у пролеће те године наставио истраживање ове области. Своје резултате током ових истраживања изнео је у свом најобимније, капиталном делу Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије (1906) и у делу Атлас Језера Македоније и Старе Србије (1902). У овим својим делима изложио је запажања која су постала основа за лимнолошко познавање великих тектонских језера на Балканском полуострву.