Последња екскурзија по југозападној и јужној Француској

ekskurzija-po-jugozapadnoj-i-juznoj-francuskoj-jovan-cvijic

Цвијић је по позиву гостовао на Универзитету Сорбона и држао предавања о свом истраживачком раду у току школске 1924/25. године. Од 17. до 29. априла 1925. године организује екскурзију по југозападној и јужној Француској. Циљ ове екскурзије је био истраживање јаме Падирак и пећине Ла Кав. Из Париза је позвао Антонија Лазића, картографа, који га је пратио на свим екскурзијама и који је дошао из Београда. Јован Цвијић је са супругом Љубицом стигао у место Рокамадур, које је 11 км удаљено од јаме Падирак. Ка јами Падирак су кренули са извесним Андреом, спелеологом аматером и Антонијем Лазићем. Улаз у јаму је чинила метална конструкција са степеницама које су се спуштале до потока Плане, где се налазио чамац, којим су ишли у дужини од око 280 м до Дебаркадиере, а затим су продужили до тзв. салa Lac de la Pluie, Pas du Crocodile, Lac Suspendu, Grand Dome и Le Grand Gour. Пећина је била веома интересантна за Цвијића због постојања великог броја сталактита и сталагмита. Након обиласка јаме Падирак, одлазе до пећине Lacave, која се налази у долини Дордоне. Испред улаза у пећину сачекао их је Арманд Вир, археолог, геолог и истраживач пећине Lacave. Затим су прочли кроз вештачки тунел чија је дужина 400 м, пуна магле и влаге. Пећина у то време није била потпуно уређена, па су прелазила с камена на камен, и дашчаних прелаза. Затим су обишли место Le Rodez, варош од преко 14.000 становника, у којој се налази катедрала Нотр Дам са торњем из 14. века,и урађена у готском стилу, чувена и по оргуљама. Наредног дана су стигли у Le Rozier, где је Цвијић са Лазићем скицирао одсеке у долини Жонте, након чега су отишли у Meyrueis да обиђу пећину Даржилан. Следећег дана су посетили Millan, место са 18.700 становника, препун знаменитости из 12. и 13. века, међу којима се издваја улица Voultre, и такође позната по 60 фабрика рукавица. Љубица и Јован су у овом месту у својим бележницама записали и јеловник, како би показали да је материјална култура продрла и у најзабаченије крајеве Француске: хладно предјело, омлет, пилав са телећим месом, свињски котлети на жару са новим грашком, њихов жиго де мутон са салатом и печени пуњени голубчићи. Из Millan-a су преко Vigan-a стигли у Nimes са авенијом Fenchers и дрворедом платана, одакле су кренули у Нимес, варошицу у којој се налазе антички споменици, амифетеатар са 24.000 места, црква La Maison Carrae по којој је урађена црква Мадлена у Паризу. Кроз град вијугају речице са бистром водом, на чијем дну су зелена трава и алге. У близини места је пећина у којој се налази извор Fontain-e Nima, а изнад ње 110 м је la Tour Magne, а са леве стране се налази Temple de Diane. Цвијић је са својимсапутницима све ове знаменитости обишао. Следеће место које су посетили био је Арл, варош са 17.000 становника, где се налазе знаменитости из римског периода (Theatre Antique из 3. века, Saint Trophime, најлепша црква из римског периода у Прованси, les Arenes, арена са површином од 12.000 м2 и може да прими 26.000 гледалаца). Цвијић је на овом путовању обишао и Марсељ, Aubagne, Lignes. У близини места Meunes-a Var вршио је научна испитивања. Затим одлазе у Авињон, где су посетили трг Clemencan са зградом општине грађене у стилу ренесансе и позориштем. У Авињону су посетили и цркву Notre Dame des Domes, изграђену у првим вековима наше ере, цркву Светог Петра са њеним порталом и музеј Calvet, посвећен лекару Калвету, научнику из Авињона са великом колекцијом слика. Након Авињона одлазе у Лион, а из Лиона вратили су се у Париз. Како су забележили Љубица и Јован, у Паризу су одсели у истом хотелу где су били смештени током Првог светског рата када је Јован држао предавања на Филозофском факултету Универзитета Сорбона. Белешке са овог путовања завршавају следећим речима: француски народ нас је задивио у сваком погледу: култура, солидност, поштење и љубазност – то је стварност у којој је снага велике француске нације. Враћајући се из Париза, у Трсту су сишли из воза да би Цвијић довршио истраживање околине овог града. По повратку у Београду прионуо је да обави послове који су се били нагомилали за време његовог вишемесечног одсуствовања. Цвијић је правио планове за поновно истраживачко путовање по западној Босни и околини Питвичких језера. Поред тога са Јиржи Данешом, професором Карловог универзитета у Прагу, уговара и другу екскурзију по Поповом пољу, током које би истраживали пећину Вјетерницу. Болест је била бржа и јача и спречила је остварење ових Цвијићевих планова. Тако је Јован Цвијић окончао своја истраживачка путовања, током којих је обишао све области некадашње Аустро-угарске, Дахштајнске Алпе, француске Алпе и јужну Француску, Немачку, Швајцарску, јужну Русију и полуострво Крим, скандинавске фројдове и Норвешку до Трондхајма, скоро целу Италију, Сицилију са Липарским острвима, јужне Карпате и Малу Азију са Босфором и Дарданелима.