Последња екскурзија по југозападној и јужној Француској

За време свог другог педагошког рада на Универзитету Сорбона 1925. године, Јован Цвијић је реализовао екскурзију по југозападној и јужној Француској, која је трајала од 17. до 29. априла 1925. године. Циљ ове екскурзије био је истраживање јаме Падирак и пећине Ла Кав.

Током боравка у Паризу, Цвијић је имао два асматична напада и здравствено стање му се погоршавало, те га је Љубица одговарала од ове екскурзије. Међутим, упркос молбама да одустане, Цвијић је реализовао ову екскурзију. За сарадника на овој екскурзији, Цвијић је позвао Антонија Лазића, картографа, који га је пратио на свим екскурзијама.

Он је дошао из Београда како би учествовао на овој екскурзији. Јован и Љубица су стигли 17. априла у место Рокамадур, удаљено 11 km од јаме Падирак. Овде су их чекали Антоније Лазић и извесни спелеолог аматер Андреј. Улаз у јаму чинила је метална конструкција са степеницама које су се спуштале до потока Плане, где се налазио чамац, којим су ишли у дужини од око 280 m до Дебаркадиере, а затим су продужили до тзв. салa: Кишно језеро, сала са зидом који подсећа на крокодила и Висеће језеро.

Након обиласка јаме Падирак, одлазе до пећине Ла Кав у долини реке Дордоне, коју одликује богатство пећинског накита, сталактита и сталагмита. Испред улаза у пећину сачекао их је Арманд Вир, археолог, геолог и истраживач пећине Ла Кав. Затим су прошли кроз вештачки тунел, пун магле и влаге, у дужини од 400 m. Пећина у то време није била потпуно уређена, па су прелазили с камена на камен, и преко дашчаних прелаза.

Затим су обишли место Родез, варош са преко 14.000 становника, у којој се налази катедрала Нотр Дам са торњем из 14. века, урађена у готском стилу, позната у свету по оргуљама. Наредног дана стигли су у Лозер, где је Цвијић са Лазићем скицирао одсеке у долини Жонте, након чега су отишли у Мејруис где су обишли пећину Даржилан.

Следећег дана посетили су Милау, место са 18.700 становника, препуно знаменитости из 12. и 13. века. Међу знаменитостима које су посетили, посебан утисак на њих оставила је улица Волтре, где је било смештено 60 радионица рукавица. Љубица је у свом дневнику о овом месту написала да је материјална култура продрла и у најзабаченије крајеве Француске. Међу бројним интересантностима места Милау, записала је и јеловник, у којем су били заступљени: хладно предјело, омлет, пилав са телећим месом, свињски котлети на жару са новим грашком, француски жиго де мутон са салатом и печени пуњени голубчићи.

Следеће место које су посетили била је варошица Нимес, која је веома богата знаменитостима. Љубица је у свом дневнику написала да су у овој варошици посетили авенију Фенчерс са дрворедом платана, бројне античке споменике међу којима се посебно издвајао амифетеатар са 24.000 места, римске статуе, цркву Мејсон Каре по којој је урађена црква Мадлена у Паризу, и парк кроз који су вијугали римски канали са бистром водом, чије је дно било прекривено зеленом травом и алгама. У близини места налазила се пећина са извором, коју су, такође, посетили.

Након Нимеса посетили су Арл, варош са 17.000 становника, препун знаменитости из римског периода – Античко позориште из 3. века, црква Светог Ђорђа, која се сматра најлепшом црквом из римског периода у Прованси, и арена са површином од 12.000 m2 која може да прими 26.000 гледалаца.

Поред наведених места, Јован и Љубица Цвијић су приликом овог путовања обишли и Марсељ, Обањ и Лигнес. Као крајњу тачку посетили су Авињон, где су обишли трг Клеменсан са зградом општине грађене у стилу ренесансе и позориштем, Авињонску катедралу, изграђену у првим вековима наше ере, цркву Светог Петра коју краси портал и Музеј Калвет, посвећен лекару Калвету, научнику из Авињона са великом колекцијом слика. Пре повратка посетили су и Лион, а затим су се вратили у Париз.

По повратку у Париз одсели су у хотелу, у којем су били смештени током Првог светског рата када је Јован држао предавања на Филозофском факултету Универзитета Сорбона. Своје утиске са овог путовања, написане у дневнику, Љубица завршава следећим речима:

Француски народ нас је задивио у сваком погледу: култура, солидност, поштење и љубазност – то је стварност у којој је снага велике француске нације.

Овим путовањем завршио се Цвијићев боравак у Француској. На путу из Париза ка Београду, Цвијић је кратко боравио у Трсту, где је завршио истраживање околине овог града. По повратку у Београд није више путовао, тако да је ово путовање било последње после 38 година преданог истраживачког рада.