Председник Српске краљевске академије, данашње Српске академије наука и уметности

predsednik-akademije-nauka

Српска краљевска академија је основана 1. новембра 1886. године настављајући рад Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, чији је задатак био да унапређује све врсте наука и уметности у Србији. Рад Академије је био подељен на 4 одељења: природне науке, филозофске науке, друштвене науке и уметности. Захваљујући својим научним истраживањима и научним делима, Јован Цвијић је са само 30 година постао дописни члан Српске краљевске академије, у саставу Одељења друштвених наука, а на предлог Јована Жујовића. На седници одржаној 7. септембра 1894. године секретар Милан Ђ. Милићевић представио је Цвијићеву расправу Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији. Четири године касније, 1899. године изабран је за члана, а годину дана касније за редовног члана Академије у Одељење природних наука. Приступну академску беседу О структури и подели планина на Балканском полуострву прочитао је на свечаном скупу Краљевске српске академије 2. јануара 1900. године. Након Цвијићеве приступне беседе тадашњи председник Академије, Сима Лозанић, је затворио свечану седницу проглашавајући новог академика речима: Наш нови друг г. др Јован Цвијић приказао је ову своју интересантну расправу Академији природних наука на њеном скупу од 1. децембра  прошле године, и том је приликом та академија изјавила једногласно: да она сматра овај велики рад изабраног академика као један важан нови прилог за познавање склопа и постанка Балканског полуострва, а та нам је тековина у толико милија, јер нас ближе упознаје с комадом земље, на коме ми живимо. Изабрани академик г. Цвијић испунио је овом расправом погодбе члана 14. основног закона Академијина; зато га по праву, које ми тај члан даје, проглашавам за правога члана Српске Краљевске Академије и уводим га у сва права њена. Као члан Академије Цвијић је био веома заинтересован за рад тек основаног Етнографског одбора у оквиру ког је испитивао српска села и  објављивао студију  Насеља српских земаља. При Етнографском одбору је успостављен посебан Одбор за насеља. Цвијић је добијао редовна средства од Академије, али је организацију рада вршио у свом Географском заводу. Српска краљевска академија је поједина Цвијићева дела штампала као посебне публикације: Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије (1911), Геолошки атлас Македоније и Старе Србије (1902), Језера Македоније, Старе Србије и Епира (1902), Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (1902), Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице (1922). Цвијић је Академији поклањао књиге које је објављивао у иностранству. Године 1906. поклонио је публикацију Remarks on the Ethnography of the Macedonian Slavs, објављену исте године у Лондону. Такође, Цвијић је Академији поклонио своју преписку са Иларионом Руварцем. Један број чланова Српске краљевске академије предложио је сам Цвијић. За редовног члана предложио је Живојина Ђорђевића, а за дописне чланове Милутина Миланковића, Петра Ђорђевића и Ивана Ђају. У Академији је обављао и административне послове. Неколико пута је именован у Комисију за контролу финансија. Поред наведених активности у Академији, Цвијић је после Првог балканског рата 1913. године учествовао у решавању спора између Српске краљевске академиј и Бугарске академије наука поводом питања поделе ослобођених територија, односно поводом питања Македоније.

Указом Краља Петра I Карађорђевића Јован Цвијић је 12. априла 1921. године постављен за председника Српске краљевске академије. Указ је гласио:

 

У име његовог величанства Петра I, по милости божијој и вољи народној Краља Срба, Хрвата и Словенаца и Александар наследник престола на предлог нашег министра просвете постављамо – у Српској краљевској академији за председнка за године 1921, 22, 23. Јована Цвијића, професора Београдског универзитета и академика. Наш министар просвете нека изврши овај указ 12.4.1921. године.

Александар с.р.

У Београду,

Министар просвете Св. Прибићевић с.р.

 

У мају месецу 1921. године одржана је седница Српске краљевске академије на којој се Цвијић обратио као новоизабрани председник: Председништво Академије дошло ми је у незгодно време када сам врло заузет пословима, који су у раду и које треба завршити. Ипак ћу се трудити да са секретаром и управом на првом месту утврдим план и организацију колективних послова у Академији. Такви су: усавршавање рада, плана и метода за етнографски рад и публикације, врло важан за још коју деценију, јер нагло нестаје најважнијих и најоригиналнијих етнографских факата. Опште је уверење да смо за врло много времена и са доста средстава постигли мале резултате око израде Речника нашег језика у смислу Новаковићева предлога, за тај важан посао мора се наћи крајње је време, организатор рада и дефинитиван уредник. С планом и са одређеним програмом издавати историјске споменике, који се тичу наше историје и културе, у колико је то кад могућно према снагама којима располажемо. Ступивши у Међународни Савез Академије, ми смо пристали да учествујемо у раду Испитивачког комитета, коме је задатак да развије и координише нарочито она научна истраживања за која је потребна међународна сарадња. Највећи број проблема које је предузео или мисли предузети да испитује Међународни Савез Академије тиче се и геофизичких проблема, почевиши од мерења меридијана и теже па преко метеоролошких и сеизмолошких проматрања до израде једне карте целе земље, великог размера, у листовима. Пошто смо узели обавезу, ми морамо прићи томе послу, и у друштву са Југословенском Академијом у Загребу основати један одбор који ће бити у вези са међународним Испитивачким комитетом и уредити те послове код нас. Истина тај одбор неће много постићи ако се не оснује Географски институт у коме би се вршила сва горња проматрања, и у коме би се осим тога под руководством Академије у Београду и Загребу концентрисао и координирао рад наших установа који већ постоје (нарочито метеоролошких и сеизмолошких, Војног и Географског института). С Географским институтом треба можда везати и станицу за испитивање Јадранског мора, о којој су почели преговори између Југословенске и наше Академије. Да би се развио и усавршио рад у Академији у њој треба наместити стручњаке, којима ће поједине групе колективних послова бити главно занимање, нарочито изгледа да ћемо поред данашњег сталног секретара морати имати још једнога за све послове, који се тичу природњачке Академије, нарочито за њене колективне радове. Тај други стални секретар преузео би и редакцију извода на страним језицима из расправа у Гласу јер би то требало почети са расправама природњачког Гласника. Ако нам испадне за руком скупити већи број стручњака, слободних од других послова и оданих колективном академском раду, биће нам тим лакше почети извршавати све горње задатке, што ћемо после годину, две бити мање ометани материјалним незгодама: енергично се ради на великој кући наше Академије, од које ћемо имати знатних прихода. Кад та средства буду пристигла мораћемо изгледа прићи и промени закона о реорганизацији наше Академије.

Као председник Српске краљевске академије био је веома заинтересован за развој свих научних грана. Новчана средства су издвајана за историјска истраживања, етнографска и антропогеографска истраживања. Године 1926. у Академији је објављено 5 књига Гласника, 6 књига Етнографског зборника и 4 књига Насеља. Такође, за време Цвијићевог мандата изграђена је палата Академије, у Кнез Михаиловој 35, где се и данас налази њено седиште. Успео је да од Управе фондова добије 10.000.000 динара и од Народне банке 2.500.000 динара по најповољнијим условима за завршетак радова на новој згради Академије. Председник Српске краљевске академије је био до краја живота. Цвијић је допринео развитку рада Академије, и допринео побољшању угледа Академије у земљи и иностранству. Данашњи рад Српске академије наука и уметности подељен је на неколико одељења: Одељење за математику, физику и гео-науке, Одељење хемијских и биолошких наука; Одељење техничких наука, Одељење медицинских наука, Одељење језика и књижевности; Одељење друштвених наука; Одељење историјских наука; Одељење ликовне и музичке уметности. У Архиву Српске академије наука и уметности се у оквиру Историјске збирке налази заоставштина Јована Цвијића која броји преко 5.000 докумената.