Признања

Цвијић је током живота постао почасни члан многих научних и стручних установа у свету, и добитник бројних светских одликовања, медаља и почасти. Сва признања и награде написане су хронолошким редом:

9. јануара 1894. – Академско певачко друштво изабрало га је за председника друштва.

5. фебруара 1895. – Српска краљевска академија наука изабрала га је за дописног члана.

14. марта 1897. – Краљевско угарско географско друштво у Пешти изабрало га је за дописног члана.

1898. – Географско друштво у Женеви изабрало га је за дописног члана.

1898. – Природњачко друштво за испитивање источних земаља у Бечу изабрало га је за дописног члана.

1899. – Белгијско географско друштво изабрало га је за дописног члана.

4. фебруара 1899. – Српска краљевска академија наука изабрала га је за редовног члана.

2. јануара 1900. – Председник Српске краљевске академије наука, Сима Лозанић, прогласио га је академиком. Свечаности је присуствовао Њ. Високопреосвештенство архиепископ Инокентије.

12. септембра 1901. – Матица српска у Новом Саду изабрала га је за почасног члана.

23. јула 1901. – Одликован је орденом Светог Саве III реда.

1901. – Удружење географа Универзитета у Бечу изабрало га је за почасног члана.

16. фебруара 1903. – Географско друштво у Паризу одликовало га је златном медаљом Prix Conrad Malte-Brun због научног истраживања Балканског полуострва.

17. фебруара 1903. – Румунско географско друштво у Букурешту изабрало га је акламацијом за почасног члана због научних радова који су универзално цењени. Седници је председавао краљ Карло I.

14. марта 1903. – Етнографско чехословачко друштво у Прагу изабрало га је за дописног члана због доприноса словенској етнографији.

Септембар 1903. – Филозофски факултет Универзитета у Прагу именовао га је за редовног професора Физичке географије.

25. јануара 1904. – Костајничко читаоничко друштво у Костајнику, општина Крупањ, изабрало га је за почасног члана.

1. септембра 1904. – Академија наука, писма и уметности у Италији изабрала га је за дописног члана.

8. септембра 1904. – Одликован је орденом Светог Саве II реда.

10. априла 1906. – Краљевско географско друштво у Лондону изабрало га је за почасног дописног члана.

21. марта 1907. – Црногорски књаз Никола одликовао га је Даниловим орденом II реда са звездом због изузетног научног рада који је на корист српском племену.

7. јуна 1907. – Српско академско друштво Зора у Бечу изабрало га је за почасног члана.

17. септембра 1907. – Атинско филолошко политичко учено друштво Парнас у Атини изабрало га је за почасног члана.

13. децембра 1908. – Геолошко друштво у Бечу изабрало га је за редовног члана.

17. децембра 1908. – Друштво ветерана завичајних борби у Персичету, у Италији, изабрало га је за почасног члана.

1908. – Географско друштво у Берлину изабрало га је за дописног члана.

Новембар 1909. – Бугарски краљ Фердинанд одликовао га је Великим официрским крстом II степена орденом Светог Александра.

25. марта 1910. – Бугарски краљ Фердинанд одликовао га је Великим официрским крстом II степена, орденом Светог Александра.

25. новембра 1911. – Председник Француске Републике одликовао га је националним орденом Командант Легије части.

4. децембра 1911. – Одликован је орденом Белог орла V реда.

28-31. маја 1914. – На Петом конгресу чешких природњака и лекара, одржаном у Прагу, изабран је за почасног председника.

20. јануара 1916. – Нешателско географско друштво у Швајцарској изабрало га је за почасног члана.

15. децембра 1916. – Друштво природних наука у Нешателу, у Швајцарској, изабрало га је за почасног члана.

17. априла 1917. – Географско друштво у Паризу одликовало га је сребрном медаљом Prix Eugen Patron због географског проучавања Балканског полуострва.

11. јун 1919. – Социолошко друштво у Паризу изабрало га ја за редовног члана.

30. децембра 1919. – Географско комерцијално друштво у Паризу одликовало га је медаљом Gauthiot (Europe) због његових научних радова који су од великог значаја за светску науку.

7. јануара 1920. – Краљевско чешко друштво наука у Прагу изабрало га је за почасног члана због великих заслуга за науку.

2. марта 1920. – Одликован је у име краља Петра I Карађорђевића, а на предлог министра Војске и морнарице, Крстом милосрђа за учињене услуге српским рањеницима у Првом светском рату од 1914. до 1920. године.

11. марта 1920. – Чешко природњачко друштво у Брну изабрало га је за почасног члана. У образложењу се наводи да ће научникове заслуге тек следеће генерације у пуном значају моћи да схвате.

3. маја 1920. – Краљевско географско друштво у Лондону одликовало га је Златном патронском медаљом Британског краља због научникових многобројних и веома цењених дела из географије балканских држава и других делова Европе.

13. марта 1921. – Чешко природњачко друштво у Прагу изабрало га је за дописног члана.

13. марта 1921. – Чешко природњачко друштво у Прагу изабрало га је за дописног члана.

12. априла 1921. – Хрватско природословно друштво у Загребу изабрало га је за почасног члана. Као разлог додељивања почасти Друштво у образложењу наводи поштовање према научнику и његовом научном раду.

Октобар 1921. – Словенски институт на Краљевском колеџу Универзитета у Лондону, изабрало га је за дописног члана.

26. јануар 1922. – На предлог Природњачког факултета Карловог универзитета у Прагу, министар просвете Чехословачке именовао га је за почасног доктора Карловог универзитета. Као образложење за ово признање чешки научници су навели – велике заслуге за науку, а нарочито словенску.

6. априлa 1922. – Одбор Паланачког друштва за географију у Варшави изабрало га је за дописног члана.

18. августa 1922. – Друштво универзитетског живота у Паризу изабрало га је за редовног члана.

10. октобра 1922. – Ректор и Сенат Карловог универзитета у Прагу одликовали су га медаљом захвалности за наклоност и љубав према чешком народу и Карловом универзитету.

6. децембра 1922. – Чешка акдемија наука и уметности у Прагу изабрала га је за почасног члана.

16. децембра 1922. – На Конференцији интелектуалаца и грађана Берана изабран је за почасног ректора њиховог Народног универзитета.

31. децембра 1922. – Хрватско старинарско друштво у Книну изабрало га је за почасног члана.

27. јануара 1923. – Краљ Александар I Карађорђевић одликовао га је орденом Светог Саве I реда.

11. фебруара 1923. – Српско пољопривредно друштво у Београду изабрало га је за почасног члана.

3. априла 1923. – Краљевско холандско географско друштво у Амстердаму изабрало га је за почасног члана због научних заслуга за географију.

10. јуна 1923. – Друштво руских научника у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца изабрало га је за почасног члана.

16. новембра 1923. – Пољско географско друштво у Варшави изабрало га је за почасног члана због еминентних радова на пољу науке.

6. децембра 1923. – Спелеолошко друштво у Бечу изабрало га је за редовног члана.

13. марта 1924. – На предлог Филозофског факултета Универзитета Сорбона у Паризу и Универзитетског савета, министар просвете у Француској именовао га је за почасног доктора Париског универзитета.

14. маја 1924. – Америчко географско друштво у Њујорку одликовало га је златном медаљом The Cullum Geographical Gold Medal за највише заслуге у научном раду на географији Балканског полуострва, као и за оригиналност научних студија о физиографији карста.

15. маја 1924. – Лењинградско руско географско друштво изабрало га је за почасног члана.

4-8. јуна 1924. – На Првом конгресу словенских географа и етнографа, одржаном у Прагу, изабран је за почасног председника.

16. децембра 1924. – Планинско друштво Фрушка Гора у Новом Саду изабрало га је за почасног члана.

7. јануара 1925. – Председник Чехословачке Републике одликовао га је орденом Белог лава.

28. марта 1925. – Научно друштво Шевченко у Лавову изабрало га је за члана овог друштва.

28. априла 1925. – Југословенско-чехословачка лига у Београду изабрала га је акламацијом за председника.

7. јуна 1925. – Четрдесет две руске организације у Београду изразиле захвалност Цвијићу из разлога што је председавао свечаном академијом Дани руске културе.

7. јула 1925. – Професорско друштво изабрало га је за почасног члана Одбора Међународног професорског конгреса.

30. септембра 1925. – Немачко-јужнословенско друштво у Франкфурту изабрало га је за почасног члана.

Октобар 1925. – Савез руских књижевника и новинара изабрало га је за почасног члана због доприноса популаризације опште словенске идеје.

8. децембра 1925. – Главни одбор Југословенско-чехословачке лиге у Београду изабрало га је за почасног председника.

10. априла 1926. – Одбор за издавање поменика и оснивање фонда Др Никодима Милаша изабрао га је за почасног члана.

1926. – Географско друштво у Бечу изабрало га је за почасног члана. О овом признању Цвијић није био информисан из разлога што је већ био тешко оболео.