Професор на Универзитету Сорбона у Паризу

Најава предавања Јована Цвијића на Универзитету Сорбона у Паризу, Архив Српске академија наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460

Јован Цвијић је током свог живота стекао бројна научна признања од стране веома значајних светских научних установа. На истакнутом париском Универзитету Сорбона држао је предавања два пута: у периоду од 1917. до 1919. године, као и 1925. године. Током трајања Првог светског рата, 1916. године, разочаран у савезнике, боравио је у малом месту у Швајцарској – Нешателу. У овом месту бавио се својим научним радом и помагао избегло српско становништво. Средином 1916. године, од свог пријатеља и колеге, знаменитог научника Видал де ла Блаша, добио је позив да буде гостујући предавач на париском Универзитету Сорбона у 1917. години. Прихвативши позив, крајем 1916. године одлази из Нешатела за Париз. Колики је значај држава Француска придавала гостовању српског научника говори чињеница да је амбасадор Француске Републике у Берну, по налогу из Париза, послао једног од својих секретара да допрати Цвијића до границе Швајцарске са Француском. Боравећи око годину дана у Нешателу, Цвијић и његова супруга стекли су наклоност мештана. На железничкој станици у Нешателу приређен је испраћај. Цвијићева супруга, Љубица, писала је у свом дневнику о овом догађају:

Оба комитета, колеге са породицама и други наши пријатељи, букети са тракама српске тробојке. Од председнице Комитета за помоћ српске сирочади поред огромног букета са великом траком српске тробојке још и бомбоњера од беле свиле, на њој су малене заставе наших савезника, а привезана широка свилена пантљика од наше тробојке. Ђаци који су уживали од нас енглеску стипендију преко својих удружења Херојска Србија у Цириху и Српско-хрватска Вила у Женеви опростили су се и топло захвалили писмима и лепо урађеним дипломама.

Предавања на Филозофском факултет Универзитета Сорбона у Паризу Цвијић је започео 15. јануара 1917. године. Уводно предавање одржано је у амфитеатру Декарт, 15. јануара 1917. године у 15 часова. Предавању су присуствовали студенти и бројни француски научници. Уводну реч имао је истакнути француски научник Видал де ла Блаш, који је Јована Цвијића представио најпробранијим речима. Званичан документ Министарства просвете Француске, којим се именује за предавача на предмету о етнографији Балканског полуострва на Филозофском факултету Универзитета Сорбона, добио је 29. јуна 1917. године. Овим документом предвиђено је да српски научник одржи предавања током 1917. и 1918. године. Филозофски факултет је касније продужио ангажовање српског научника и на 1919. годину. Добивши овај документ, Цвијић је био изједначен са свим колегама на париском универзитету. Захваљујући сачуваној преписци Јована и Љубице Цвијић, која се налази у Архиву Српске академије наука и уметности, сазнајемо како је текао Цвијићев боравак у Паризу. Тако сазнајемо да је држао предавање и на своју породичну славу, Ђурђевдан, и да је тог дана његовом предавању присуствовало шесторо студената, а да нису дошли Срби јер су мислили да слави; да је влдала несташица основних прехрамбених производа; затим да је одштампана брошура са његовим говором на факултету; као и да је примао плату на факултету. Цвијић је предавања употпуњавао својим утисцима и запажањима која је стекао током дугогодишњих теренских научних екскурзија, као и својим темељитим анализама и закључцима. Иако је из Београда понео само неколико бележница и најпотребније карте, његова излагања су била без импровизација.

Поред редовних предавања, у априлу месецу 1917. године, приређена је манифестација у част Србије. Међу учесницима манифестације био је и Цвијић. Научна предавања, у оквиру ове манифестације, излагана су у амфитеатру Ришеље. Свој рад под називом La Serbie et la France, Цвијић је излагао, након излаганог предавања о српском сељаку Албера Маршона (La Culte du Sal, le paysan Serbe).

Почетком 1918. године у Великом амфитеатру на Универзитету Сорбона, Цвијић је држао говор под називом Беда у Србији и наша вера. Српски научник је документовано указао на зверства која су починили Бугари у Нишу, Врању и Лесковцу, када је депортовано 4.000 људи у Софију. Даље је у говору наставио са излагањем података о Аустроугарима и њиховом угњетавању Срба ван Србије, уз примере злочина који су се дешавали у Босни и Херцеговини, Боки Которској и Срему. Свој говор српски научник завршио је речима:

Не могу се уздржати а да не изнесем да нису сва средства исцрпљена да се спасе сигурне смрти остатак славне српске војске… Уједињење целог српског народа са Хрватима и Словенцима биће извршено у исто време када буде поправљена и велика неправда од 1871. године. Постоји врло тесна веза између питања Алзаса и Лорена и српског уједињења.

Цвијићев говор оставио је веома снажан утисак на многобројну публику у амфитеатру

Предавања на Филозофском факултету Цвијић је држао све до прве половине маја месеца 1919. године. О завршетку својих предавања известио је Алфреда Кроасоа, декана Филозофског факултета. Добивши Цвијићев извештај, Кроасо му се писменим путем захвалио следећим речима:

Господине и драги колега, у тренутку када се завршавају предавања која сте имали доброту држати на Сорбони, дозволите ми да Вам кажем колико је ваша сарадња овде била цењена од свих нас, наставника и ученика, и да вам на томе изразимо сву нашу захвалност. Ми ћемо сачувати са благодарношћу најсрдачније сећање на вас и бићемо срећни да мислимо да ћете можда из Париза понети у вашу ослобођену отаџбину утиске које одговарају нашим осећајима. Изволите примити изразе мог особитог поштовања и оданости. Алфред Кроасе.

Цвијићу се указала прилика да по други пут држи наставу на овој истакнутој париској образовној установи 1923. године. Тада му је Филозофски факултет Универзитета Сорбона упутио позив за предавача, а на предлог професора Галое и Де Мартона. Цвијић је прихватио овај љубазни позив. Међутим, са реализацијом наставе на париском универзитету почео је 1925. године. У међувремену, у новембру 1924. године Универзитет Сорбона доделио му је диплому почасног доктора. Из Београда у Париз, ради педагошког рада на истакнутом париском универзитету, Цвијић је кренуо након завршених обавеза на Универзитету у Београду. Те обавезе биле су: редовна настава, учествовање на обележавању тридесетпетогодишњице његовог рада, које је приређено од стране Универзитета у Београду, Географског друштва и Географског института (некадашњег Географског завода, а данас Географског факултета), као и присуствовање оснивању Спелеолошке секције у Географском друштву. На Универзитету Сорбона српски научник је овог пута излагао резултате својих географских радова. Са наставом на париском универзитету завршио је 9. маја 1925. године.

 

  • Јован Цвијић, око 1902, фотографија, Фототека Српске академије наука и уметности, Ф 289/2
  • Најава предавања Јована Цвијића на Универзитету Сорбона у Паризу, Архив Српске академија наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Најава за манифестацију „Срби у Паризу“, која је одржана у Паризу 1917. године, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Позивно писмо за одржавање предавања, упућено Јовану Цвијићу од стране Универзитета Сорбона у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV а 29
  • Преписка Јована и Љубице Цвијић, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV a 181
  • Потврда о пријему монографије Балканско полуострво, коју је Цвијићу послао Француском институту, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV а 201
  • Белешке Јована Цвијића, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III А в 11
  • Преписка, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV 190
  • Преписка, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV 190