Професор на Универзитету Сорбона у Паризу

Разочаран у савезнике због њиховог држања приликом слома Србије крајем 1915. године, Цвијић током 1916. године није прихватао никакву сарадњу са њиховим културним и научним установама. Није се одазвао ни на позив који му је упутио Филозофски факултет у Паризу, ради учествовања на конференцији, на којој је поред Цвијића, требало да учествују Масарик, Омар, Бенеш, Ајземан и Дени.

Други позив Цвијић је примио средином 1916. године од свог пријатеља и колеге Видал де ла Блаша да држи предавања на париском универзитету током 1917. године. Овог пута, позив је прихватио, те крајем 1916.одлази у Париз. Амбасадор Француске републике у Берну, по налогу из Париза је послао једног од својих секретара у Нешател са задатком да Цвијића допрати до француске границе. Становништво Нешатела је приредило на железничкој станици испраћај. Ево како је Љубица Цвијић описала тај догађај: Оба комитета, колеге са породицама и други наши пријатељи, букети са тракама српске тробојке. Од председнице Комитета за помоћ српске сирочади поред огромног букета са великом траком српске тробојке још и бомбоњера од беле свиле, на њој су малене заставе наших савезника, а привезана широка свилена пантљика од наше тробојке. Ђаци који су уживали од нас енглеску стипендију преко својих удружења Херојска Србија у Цириху и Српско-хрватска Вила у Женеви опростили су се и топло захвалили писмима и лепо урађеним дипломама.

Цвијић је именован да држи предавања на Филозофском факултету из предмета О етнографији балканских земаља за 1917. и 1918. годину од стране Министарства просвете у Паризу. Касније је именовање продужено и на 1919. годину. Супруга Љубица је тим поводом у свом Дневнику записала: Овим актом Цвијић је изједначен са својим колегама на Сорбони.

Своја предавања на Сорбони Јован Цвијић је започео 15. јануара 1917. године у амифетеатру Декарт у три часа по подне. Претходно се студентима обратио Видал де ла Блаш, врло цењен научник, који је Јована Цвијића представио најпробранијим речима. Предавању су присуствовали и многобројни француски научници. Ово предавање је објављено неколико дана раније у аули Сорбоне. Поред редовних предавања, на Универзитету Сорбона је у априлу месецу исте године приређена манифестација у част Србије. Међу учесницима манифестације био је и Јoван Цвијић који је излагао рад под називом La Serbie et la France. Званични документ у којем је Цвијић именован за предавача на Филозофском факултету на Универзитету Сорбона у Паризу на предмету О етнографији Балканског полуострва, Цвијић је примио 29. јуна 1917. године. Цвијићева предавања била су препуна запажања са његових дугогодишњих истраживачких путовања, темељитих анализа, дубоких закључака и веома објективних приступа. У преписци са Љубицом Цвијић која се налази у Архиву Српске академије наука и уметности, Јован описује и боравак у Паризу, и између осталог написао је да је држао предавање и на Ђурђевдан, своју славу, али да је било шесторо студената, да нису дошли Срби јер су мислили да слави, да је одштампана брошура са његовим говором на факултету и да одлази на факултет да прими плату. Почетком 1918. године у великом амфитеатру Сорбоне, Цвијић је држао говор под називом Беда у Србији и наша вера. Српски научник је документовано указао на зверства која су починили Бугари у Нишу, Врању и Лесковцу, када је депортовано 4.000 људи у Софију. Затим је наводио о Аустроугарима и њиховом угњетавању Срба ван Србије, наводећи примере да су се највећи злочини дешавали у Босни и Херцеговини, Боки Которској и Срему. Јован Цвијић је завршио свој говор речима: Не могу се уздржати а да не изнесем да нису сва средства исцрпљена да се спасе сигурне смрти остатак славне српске војске... Уједињење целог српског народа са Хрватима и Словенцима биће извршено у исто време када буде поправљена и велика неправда од 1871. године.  Постоји врло тесна веза између питања Алзаса и Лорена и српског уједињења. Овај Цвијићев говор је оставио веома снажан утисак на многобројну публику у амфитеатру.

Предавања је Цвијић држао све до прве половине маја месеца 1919. године. О завршетку предавања известио је декана Филозофског факултета, Алфреда Кроасоа. Поводом Цвијићевог извештаја Кроасо му се писменим путем захвалио следећим речима: Господине и драги колега, у тренутку када се завршавају предавања која сте имали доброту држати на Сорбони, дозволите ми да Вам кажем колико је ваша сарадња овде била цењена од свих нас, наставника и ученика, и да вам на томе изразимо сву нашу захвалност.Ми ћемо сачувати са благодарношћу најсрдачније сећање на вас и бићемо срећни да мислимо да ћете можда из Париза понети у вашу ослобођену отаџбину утиске које одговарају нашим осећајима. Изволите примити изразе мог особитог поштовања и оданости. Алфред Кроасе.

Цвијић је по други пут позван од стране париског Филозофског факултета да држи наставу у овој истакнутој образовној установи, а на предлог професора Галое и Де Мартона 19. октобра 1923 године. Предлог је био да Цвијић држи предавања о резултатима његових географских радова. Цвијић је позив прихватио за школску 1924/25. годину. Из Београда у Париз је кренуо након обележавања тридесетпетогодишњице његовог рада коју су приредили Универзитет у Београду, Географско друштво и Географски институт  и оснивања Спелеолошке секције у Географском друштву. У Паризу је остао све до 9. маја 1925. године.