Професор на Великој школи у Београду и Универзитету у Београду

profesor-na-velikoj-skoli1

После успешне одбране докторске тезе у Бечу, Цвијић је примљен за редовног професора Велике школе у Београду 21. марта 1893. године. Српско краљевско намесништво је приликом именовања за професора Велике школе узело у обзир да је Цвијић поред Karstphanomen-a, имао још четири стручна рада Прилог географској терминологији нашој (Просветни гласник, 1887), Ка познавању крша Источне Србије (Просветни гласник, 1889), О генералштабној карти Србије (Коло, 1889) и Географска и геолошка испитивања у области Кучаја у Источној Србији (Геолошки анали Балканског полуострва, 1893). Приликом именовања за редовног професора изложио је своје уводно предавање под називом Данашње стање географске науке, које је штампано у часопису Наставник. На самом почетку свог рада на Великој школи, Цвијић је уносио искуства која је стекао у Бечу у начин наставе и научно-истраживачки рад. Након ступања на дужност основао је Географски завод (претеча данашњег Географског факултета), који је био средиште научно-истраживачког рада. Географски завод је опремио са литературом, глобусом и генералштабним картама које је добио од Министарства војске. Све ово је представљало новину у раду једне школске установе. Годину дана касније,  као посебан облик наставе уводи Географски семинар. Поред новоформираног Географског семинара 1896. године увео је и ужи Географски семинар који су похађали само студенти који су се интересовали за антропогеографију. Током наставе из Географског семинара код Цвијића је био установљен следећи ред: студенти су седели у слушаоницама у клупама, а наставници на столицама поред зида. Сам Цвијић је седео у првој клупи са једном свешчицом пред собом у којој је правио забелешке. За сваку седницу семинара је одређиван студент који је читао или усмено излагао рад. Затим су своје мишљење о излаганом раду износили студенти и професори, а након њих и Цвијић, који је давао своје мишљење о раду и сугестије уколико је било потребно да се рад поправи. Поред наведених наставних активности,  Цвијић је у наставни програм увео и екскурзије. Како је забележио Цвијићев ученик, Риста Николић, прву екскурзију са студентима Цвијић је реализовао 25. марта 1893. године у околини Београда, и од те па све до краја школске 1899/1900. године било је око 20 екскурзија на којима су испитивана села. Јован Цвијић је био успешан и у издаваштву, основао је часопис Преглед географске (геолошке, метеоролошке) литературе о Балканском полуострву 1894. године. Међутим, и поред преданог рада Цвијић је имао и незнатних проблема приликом извођења наставе и увођења новина у сам наставни процес. Своја осећања  поводом проблема у организацији наставе оставио је забележена у биографским белешкама: Не треба мислити да је мој избор на Великој школи, као и рад за неколико доцнијих година текао глатко. Напротив, стављане су разноврсне сметње. Али то сад изгледају такве ситнице да се о њима не вреди бавити. Има једна критична фаза у развитки сваке јаче личности, она у којој његова најближа научна околина осети да се он диже, и онда нервоза чини доста поступака, којих се доцније и сама нерадо сећа. Те тешкоће треба радом и стварањем пребродити, не упуштајићи се у дискусије преко новина и часописа. Јер то не само одузме често најбоље године рада, већ може научне људе и морално извитоперити,и нарочито направити од њих такозване вечите незадовољнике.

Наставу из области географије Цвијић је изводио сам на Великој школи до 1905. године. Држао је предавања из предмета Физичка географија и Географија Балканског полуострва. Предавања је најчешће држао понедељком, уторком, петком и суботом од 17 до 18 часова. Док је Цвијићев Географски семинар одржаван четврком од 14 до 17 часова. Географска вежбања држао је према потреби. Према забелешкама студената Цвијић је на предавањима наступао озбиљног и достојанственог држања. Градиво је излагао усмено, док је пред собом  имао само забелешке. Говорио је тихим и уједначеним гласом. Умео је да заинтересује слушаоце за научне проблеме, да их приволи на рад у природи и на детаљно истраживање узорака и последица географских појава и процеса. За разлику од предавања, на семинарским вежбама је наступао живо и непосредно. Сам је бирао теме за семинарске радове и давао их студентима. Ступао је у разговор са ђацима, распитивао се одакле су и шта су учили. Од студената је тражио прецизност у изражавању, као и познавање страних језика.

После Мајског преврата, прилике у Србији су се промениле. Народна скупштина Србије је донела Закон о универзитету 1905. године, који је изгласан после дуже дискусије. Овим Законом Велика школа је претворена у Универзитет. Он је добио пуну аутономију. Сам је бирао и уклањао наставнике. Краљ Петар I Карађорђевић је поставио осам редовних професора Универзитета из редова наставника некадашње Велике школе:   др Симу Лозанића, др Јована Жујовића, др Драгољуба Павловића, др Љубомира Јовановића, др Јована Цвијића и др Михаила Петровића на Филозофски факултет; Милића Радовановића на Правни факултет и Андру Стевановића на Технички факултет. Цвијић је те године именован и за декана Филозофског факултета. На овој позиције је био веома кратко, око месец дана, јер је због обавеза поднео оставку 26. априла 1905. године. За новог декана Филозофског факултета изабран је Љубомир Јовановић.

При подели наставних група на Филозофском факултету, Цвијић је географске науке скоро потпуно везао за природне. Географски завод остаје и даље средиште наставног и научног рада. Понекад је осигуравао више средстава Заводу у односу на друге установе на Универзитету.

Цвијић је у Географском заводу изводио наставу у виду предавања, вежбања, географског семинара и научних екскурзија. Према прегледу предавања на Универзитету, која се налазе у Архиву Српске академије наука и уметности, Цвијић је од 1905. па све до 1925. године држао наставу према следећем распореду:

Предавања за први (зимски) семестар 1906/07:

  • Универзитетска власт – ректор др Јован Цвијић;
  • Универзитетски савет – председник др Јован Цвијић;
  • Универзитетска управа – председник др Јован Цвијић;
  • Лимнологија и океанографија (3 часа недељно, понедељком, утроком и средом од 17 до 18 часова);
  • Језера Балканског полуострва (1 час недељно, петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (3 часа недељно, четвртком од 15 до 18 часова);
  • Картографска и антропогеографска вежбања (број часова и распоред према договору са студентима).

Предавања за други (летњи) семестар 1906/07:

  • Универзитетска власт – ректор др Јован Цвијић;
  • Универзитетски савет – председник др Јован Цвијић;
  • Универзитетска управа – председник др Јован Цвијић;
  • Геоморфологија (3 часа недељно, понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова);
  • Формирање долина Балканског полуострва (1 час недељно, петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (3 часа недељно, четвртком од 15 до 18 часова);
  • Практична вежбања за почетнике (3 часа недељно, суботом од 15 до 18 часова у Географском заводу).

Предавања за први (зимски) семестар 1907/08:

  • Др Јован Цвијић редовни професор географије у одсуству.
  • Предавања за други (летњи) семестар 1907/08:
  • Др Јован Цвијић редовни професор географије на одсуству од 1. априла; објавиће своја предавања доцније.

Предавања за други (летњи) семестар 1908/09:

  • Основе физичке географије (4 часа недељно, понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова, слушаоница 50);
  • Географски семинар (3 часа недељно, четвртком од 15 до 18 часова);
  • Картографска вежбања (број и распоред часова према договору са студентима).

Предавања за први (зимски) семестар 1909/10:

  • Морфологија Балканског полуострва и Аустроугарске (4 часа недељно, понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (3 часа недељно, четвртком од 15 до 18 часова);
  • Картографска вежбања (уз помоћ асистента Т.В. Маринковића, понедељком после подне).

Предавања за први (зимски) семестар 1910/11:

  • Геоморфологија (понедељком и уторком од 17 до 18 часова);
  • Географија и етнографија Старе Србије (средом и петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (четвртком од 15 до 18 часова);
  • Географска вежбања (према договору са студентима, уз припомоћ асистента Милорада Драгића).

Предавања за други (летњи) семестар 1910/11:

  • Географија и етнографија Старе Србије и Македоније (понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова);
  • Тектоника Балканског полуострва (петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (четвртком од 15 до 18 часова);
  • Картографска вежбања (петком од 15 до 17 часова, уз припомоћ асистента Милорада Драгића).

Предавања за први (зимски) семестар 1911/12:

  • Геоморфологија Србије и суседних области (понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (четвртком од 15 до 18 часова);
  • Картографска вежбања (према договору са студентима, уз припомоћ асистента Милорада Драгића).

Предавања за први (зимски) семестар 1912/13:

  • Физичка географија (понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (четвртком од 15 до 18 часова);
  • Географско и картографско вежбање (суботом од 14 до 17 часова).

Предавања за други (летњи) семестар 1913/14:

  • Морфологија Земљине површине (4 часа недељно, понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (са Јевтом Дедијером, 2 часа недељно, четвртком од 16 до 18 часова);
  • Екскурзије (према договору са студентима).

Предавања за други (летњи) семестар 1922/23:

  • Геоморфологија (3 часа недељно,понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (2 часа недељно, четвртком од 15 до 17 часова);
  • Картографска вежбања (2 часа недељно, према договору са студентима).

Предавања за први (зимски) семестар 1923/24:

  • Геоморфологија (3 часа недељно, понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (2 часа недељно,четвртком од 15 до 17 часова);
  • Картографска вежбања (2 часа недељно, суботом од 14 до 16 часова).

Предавања за други (летњи) семестар 1923/24:

  • Геоморфологија (3 часа недељно, понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова, слушаоница Географског завода);
  • Географски семинар (2 часа недељно, четвртком од 15 до 17 часова, са Боривојем Милојевићем, слушаоница Географског завода);
  • Картографска вежбања (2 часа недељно, понедељком од 14 до 16 часова);
  • Екскурзије (према договору са студентима).

Предавања за први (зимски) семестар 1924/25:

  • Геоморфологија (3 часа недељно, понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова);
  • Географски семинар (2 часа недељно, четвртком од 15 до 17 часова, са др Боривојем Милојевићем, слушаоница Географског института).

Предавања за други (летњи) семестар 1924/25:

  • Др Јован Цвијић, редовни професор овог семестра неће држати предавања.

 

Поред Јована Цвијића, наставу су, на катедри за географију, изводили Јован Ердељановић, Тихомир Ђорђевић, Павле Вујевић и Јевто Дедијер. На Географском семинару помоћ му је пружао Петар Јанковић, кустос Географског завода, касније и Боривоје Ж. Милојевић.