Проучавање Македоније

После истраживања у западним деловима Босне и Херцеговине Јован Цвијић је наумио да лаганом пловидбом упозна западну и јужну обалу и облике обала Балканског Полуострва. У арбанашком (албанском) пристаништу Медови (San Giovanni di Medua) и око Љеша, где је познати прегиб у обали Балканског полуострва, извршио је тектонска посматрања. Како су парни бродови стајали по неколико сати пред Драчем и Авлоном, Цвијић је могао посетити и ове арбанашке вароши, за које је тврдио да су по многим особинама у области јужног италијанског културног појаса.  Затим је преко Крфа, средње Грчке и Пиреја, половином августа дошао у Солун. На тражење и молбу нашега конзулата солунски валија (управник) није пристао да му изда препоруку и зато је Цвијић предузимао путовања из Солуна. Из Солуна отпутовао је у Серез, где је на енергично потраживање нашега вицеконзула Бранислава Нушића добио усмено допуштење од мутесарифа (управник одређене области), да може путовати по Сереској котлини и до ушћа Струме. Обишао је ушће Струме у Орфанском заливу и планину Прнар (антички Пангеос), огранке Пирина, пео се на Беласицу, обишао Дојранско језеро и Островско језеро. Заузимањем наших сународника, Цвијићу је пошло за руком да посети  Битољ, истражи котлину Пелагонију, да се попне на Бабуну, као и на планине Селечку и Перистер, где је открио трагове старих ледника. Из Битоља Цвијић је у отпутовао у друштву са конзулом Милојком Веселиновићем и преко Ђавата и Ресне у Охрид. Како су путовали на колима и с великом пратњом, није се могло доћи до озбиљнијих научних резултата, па је  Цвијић у Охриду напустио друштво и кренуо сам да обиђе врело Студеничиште и околину манастира Светог Наума. На чамцу је отпловио сву обалу Охридскога језера и од  рибара и околних становника добио сва она обавештења о језеру, до којих се може доћи без мерења и нарочитих студија.  Тиме је завршио своје прво истраживачко путовање по Македонији, које је трајало 40 дана. У Београд се вратио у позну јесен.