Прва екскурзија

Јован Цвијић је своја прва теренска истраживања чинио још на првој години студија. У јулу 1885. године кренуо је с школским другом Душаном Стојићевићем на прву стручну екскурзију. Цвијић је дошао из Лознице у Шабац, код Душана Стојићевића, 18. јула 1885. године. Из Шапца су кренули сутрадан, 19. јула. Цвијић је понео чекић и торбицу за камење, а друг фасциклу кабасте хартије и длето за биљке. То је и једном и другом била прва екскурзија и трајала је 15 дана. Отац Душана Стојићевића их је одвезао на колима близу прелаза преко Цера на путу Шабац – Крупањ. Затим су се упутили до Тројаног Града на Церу, где су већи део дана скупљали камење и биљке, па су се онда спустили у Доњу Бадању, и упутили се кући Панте Туфегџића, свештеника. У Доњој Бадањи остали су два дана. Трећег дана, отишли су до Корените, Цвијићевом ујаку, како би добили коња, који ће им носити камење, јер су увидели да, ако овако продуже да скупљају, неће моћи даље носити. У Коренити су преноћили и оставили скупљено камење, које је Цвијићев ујак однео у Лозницу. Они су одатле отишли до Радаља, код Цвијићевог даљег рођака, који их је радо примио. Сутрадан им је показао пут за Доњу Трешњицу, где су стигли пред подне. Ревност и одушевљење за прикупљањем постепено су расли, тако да је Цвијић свом другу рекао: „Ја и ноћу скупљам камење – сањам о њему“, док му је друг одговорио: „Мени су се привиђале у сну најлепше биљке“. Из Доње Трешњице отишли су ка Рожају, па преко Шљивове стигли су у Крупањ. После одмора преко ноћи, Цвијић је са својим другом, дошао преко Костајника у Корениту, па сутрадан преко манастира Троноше у Лозницу, Цвијићевој кући. Одморивши се у Лозници, Цвијић је испратио свога друга до Лешнице.