Пут ка западним деловима Балканског полуострва

Јован Цвијић је више пута проучавао западне делове Балканског полуострва. Прву екскурзију ка овој области имао је током 1897. године, када је са Јованом Ердељановићем путовао око два месеца по Босни, Херцеговини и Црној Гори. У току овог путовања проучавао је морфологију и старе глечере динарске системе. Следеће 1898. године  Цвијић је вршио испитивања крашких поља у западним деловима Босне и Херцеговине. У овој екскурзији учествовао је Балиф, тадашњи директор Земаљксе метеоролошке службе у Босни. Том приликом обишли су Травник, Доњи Вакуф, Бугојно, Мостар, Дувањско и Гламочко поље. С највећом пажњом је испитао познатија крашка поља Ливањско, Бушко блато, Дувањско, Гламочко и Ракитно. Приликом овог теренског истраживања десио се земљотрес у Сињу, па је Цвијић отишао у Далмацију како би испитао последице ове природне катастрофе. Као резултат овог истраживања утврдио је да увале чине зачетни облик у стварању крашких поља и пронашао многобројне терасе и обалске линије некадашњих језера која су испуњавала ова поља. Наредно путовање у овом правцу Цвијић је имао 1901. године. У току тог путовања обишао је подринске и ваљевске крајеве, затим Мајевицу, Озрен и Сарајево. На овом путу Цвијића је пратио Пера Марковић, професор новосадске гимназије и један ученик загребачког универзитета, родом из Далмације.