Екскурзије по западним деловима Балканског полуострва

Истраживање подручја западног Балканског полуострва Цвијић је започео 1898. године када је проучавао крашка поља (спољашњи облик крашког рељефа, дубока затворена или полузатворена удубљења која се појављује на терену у чијем геолошком саставу преовлађује кречњак и сличне стене) западне Босне и Херцеговине. Ова екскурзијa трајала је око месец дана. На овом путовању пратио га је Балиф, шеф метеоролошких станица. Крашки рељеф овог подручја Цвијић је испитивао и 1901. године, када је боравио у Катунској нахији, Херцеговини и Далмацији.

Екскурзију на западу централне Србије реализовао је 1901. године. Том приликом био је и у свом родном граду Лозници. Одатле се упутио ка Босни, где је обишао Доњу Тузлу, Мајевицу, Подгајеве, Кладањ, Озрен, Сарајево, Романију, Гласинац, Власеницу и Папраћу. На овој научној екскурзији Цвијићу су се придружили Пера Марковић, професор новосадске гимназије и један апсолвент загребачког универзитета, пореклом из Далмације. Циљ ове екскурзије био је испитивање геолошког састава Мајевице, површи Романије и пећине и крашка врела у Папраћи.

Језера у западном делу Балканског полуострва Цвијић је проучавао крајем лета 1905. године. На овом подручју дуже је боравио на Плитвичким језерима (Хрватска), те их је детаљно проучио. Након Плитвица, реализовао је теренске екскурзије у околини Оточца, Сењског била, Сења и Ловрана. Затим се упутио ка Истри, где је боравио током јесењих месеци. На овом полуострву вршио је истраживања заједно са др Симом Тројановићем и др Васом Руварцем. Цвијић је записао обиље података са ове екскурзије. Између осталог записао је да су у Истри посетили село Жејане, које је у то време било насељено похрваћеним Румунима. Следеће, 1906. године, обишао је Нови Винодол (Хрватска) и село Угрини, где је рођен ботаничар и академик Јосиф Панчић.

Екскурзије по западним деловима Балканског полуострва Цвијић је реализовао и касније, у периоду од 1908. до 1913. године. Тада је систематски проучавао површи и друге морфолошке елементе динарске системе. Још током првих истраживања овог подручја, научник је запазио да пластика и геолошка структура нису у сагласности. Током каснијих истраживања поставио је за задатак да утврди начин постанка површи.

Све резултате са теренских истраживања западних делова Балканског полуострва Јован Цијић је објавио у Гласнику Српског географског друштва 1914. године.

  • Јован и Љубица Цвијић у Босанској Крупи, 1924, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ 110
  • Јован Цвијић у Цазину са мештанима, 1923, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ 108
  • Белешке Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ 265 50
  • Белешке Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ 256 117