Путовање по Далмацији, Херцеговини и Црној Гори

Илустрација из Цвијићеве монографије „Геоморфологија“, 1924.

Научна екскурзија по Далмацији (Хрватска), Херцеговини (Босна и Херцеговина) и Црној Гори у 1908. години имала је за циљ проучавање површи у овом подручју. Цвијић је на ову екскурзију кренуо 20. маја 1908. године са својим сарадницима Јованом Ердељановићем, Боривојем Ж. Милојевићем и Јевтом Дедијером. Ова екскурзија била му је веома значајна, али и скопчана од низа непријатности. Дозволу за путовање по Далмацији, Херцеговини и Црној Гори Цвијић је добио од аустроугарске власти. Осим дозволе, Босанска управа у Бечу издала је наређење херцеговачкој власти да српском научнику пруже помоћ приликом научних проматрања.

Научници су се без проблема кретали од Ријеке до Метковића. На прве неприлике наишли су у околини Дрниша и Метковића у Далмацији. Проблем је настао када су научници желели да фотографишу одређен географски објект. Претходно су замолили власти да им се омогући снимање. Аустроугарске власти су снимање прво одобрили, а убрзо забранили. Додатних неприлика имали су у Чапљини, Мостару и Јабланици. Приликом доласка у Мостар (Федерација, Босна и Херцеговина), на железничкој станици дочекао их је мајор Флек са неколико генералштабних официра. Они су Цвијићу одузели и прегледали бележнице и топографске карте. Представници аустроугарске војске су одузели српском научнику и филм са 72 снимака. Како нису нашли ништа сумњиво, вратили су одузете ствари. Међутим, на путу из Мостара ка Требињу, пратио их је генералштабни официр Албер Колачек. Он је српским научницима казао да је добио наређење од власти из Сарајева да мотри на њих. Из разговора са њим Цвијић је сазнао да је, та команда састављена од жандарма, добила извештаје у којима се наводи да је он снимао и фотографисао поједина утврђења и касарне у Херцеговини.

Након овог разговора, Цвијић је са Боривојем Ж. Милојевићем и Јованом Ердељановићам наставио пут за Требиње (Република Српска, Босна и Херцеговина), док је Јевто Дедијер отишао у Сарајево (Федерација, Босна и Херцеговина) како би добили дозволу за наставак путовања и слободно кретање.

Стигавши у Требиње, непријатности су се наставиле. Око хотела Маглић, где су били смештени српски научници, постављена је војничка стража и забрањено им је да излазе. Поред Колачека, стигао је и генералштабни капетан Стипетић, који је извршио претрес. Овде су Цвијићу поново одузели бележнице и карте. За то време, Јевто Дедијер је био у Сарајеву, где није успео да добије дозволу за наставак пута. Аустроугарске власти су саветовале Дедијеру да се он и сарадници врате у Београд. Дедијер се вратио у Требиње, саопштивши Цвијићу да не могу добити дозволу. Цвијић је тада одлучио да напусте Херцеговину и оду у Црну Гору. Истог дана представници аустроугарске власти су им вратили одузете ствари, казавши да нису нашли ништа сумњиво.

Цвијић се са својим сарадницима упутио ка Херцег Новом. Њих је све до Цетиња пратио официр Колачек са грофом Карлом Чакијем, генералштабним капетаном. О овом догађају писала је штампа, те је шира јавност сазнала за неприлике српског научника. Поједини наслови који су се појавили у дневним листовима су: Народ у Мостару – Шиканирање професора Цвијића, Политика у Београду – Једна увреда, неколико дана касније Политика у Београду – Варвари.

Аустроугарско посланство у Београду послало је извештаје о овом немилом догађају и реакцији у Србији представницима власти у Бечу. Форгач, министар (амбасадор) Аустроугарске, у извештају од 20. јула 1908. године, написао је следеће:

Мени је необјашњиво како су наше војне власти у Мостару могле сматрати за сумњивог шпијуна професора, који је био снабдевен писменим препорукама и који је заиста најистакнутији српски научник, који ужива европски глас. Ову су грешку овде искористили, да нас у безбројним чланцима представе као варваре и да изложе подсмеху генералштабне официре који су са професором Цвијићем тако поступали.

Непуних месец дана касније, 18. августа, Форгач је послао други извештај, следећег садржаја:

Напомињем, да је по налогу генералштабног мајора Фелека из Мостара, извршено хапшење српског универзитетског професора Цвијића, иако су га претресли и поново прегледали његове рукописе и бележнице у којима нису нашли ништа сумњиво. Чудновати поступак генералштабног мајора Флека грдно нас је бламирао.

О овом догађају расправљало се на редовној 25. седници Скупштине Србије, 1. августа 1908. године, када је посланик Љуба Ђерасимовић поставио питање о протеривању професора Јована Цвијића. Тадашњи министар иностраних послова Србије, др Милован Ђ. Миловановић, одговорио је посланицима да је најбоље да посланик Ђерасимовић одсутане од свог питања јер је о догађају расправљала и међународна комисија.

  • Белешке Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ 256 50
  • Интерпелација о др Јовану Цвијићу у Народној скупштини, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, V 4
  • Бележница Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ 256 1
  • Белешке Јована Цвијића, Музеј града Београда, 256 26
  • Илустрација из Цвијићеве монографије „Геоморфологија“, 1924.