Путовање у Херцеговину

Цвијић је 20. маја 1908. године кренуо на научно путовање по Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Ова екскурзија му је била веома значајна, али је у току ње доживео низ непријатности. С њим су тада путовали његови млади сарадници Јован Ердељановић, Боривоје Милојевић и Јевто Дедијер ради проучавања тектонских и морфолошких проблема целе источне обале Јадранског мора. Свог некадашњег ученика Јевту Дедијера је позвао на ово теренско истраживање како би га упознао и увео у проучавање ове области. Цвијић је од аустроугарске власти добио одобрење за ово путовање. Без проблема се кретао од Ријеке до Метковића. Прве неприлике је имао у околини Дрниша у Далмацији и Метковићу. Проблем је настао када су научници желели да фотографишу одређен географски објект. Претходно су замолили власти да се омогући снимање. Међутим, снимање им је прво одобрено, а убрзо забрањено.  Када су пролазили кроз Мостар, на железничкој станици су их дочекали мајор Флек са неколико генералштабних официра и прегледали бележнице и топографске карте. Од Цвијића су одузели филм са 72 снимака. Иако нису нашли ништа сумњиво, на даљем путу пратио их је генералштабни официр Албер Колачек, који им је казао да је добио наређење од власти у Сарајево да мотри на њих. Из разговора са њим Цвијић је сазнао да је та команда од жандарма и шпијуна добила извештаје у којима се наводи да је он снимао и фотографисао поједина утврђења и касарне у Херцеговини. Цвијић је са Боривојем Милојевићем и Јованом Ердељановићам наставио пут за Требиње, а Јевто Дедијер је отишао у Сарајеву како би измолио потврду за слободно путовање. У Требињу су, такође, имали непријатности. Око хотела, где су били смештени постављена је војничка стража и забрањено им је да излазе. Поред Колачека, стигао је и генералштабни капетан Стипетић, који је својеручно претресао сваки џеп Цвијића. Овде су му одузели бележнице и карте. Један од стражара је чак и пуцао изнад глава Јована Цвијића и Јована Ердељановића, како би их принудио да напусте Херцеговину. Јевто Дедијер у Сарајеву није могао добити допуштење за наставак пута, већ му је саветовано да се научници врате у Београд. Сутрадан су се научници упутили ка Херцег Новом. Аустроугарске власти су им вратили одузете ствари не нашавши ништа сумњиво. Официр Колачек са грофом Карлом Чакијем, генералштабним капетаном их је и даље пратио све до Цетиња. О овом догађају јавност је известила штампа. Поједини наслови који су се појавили у дневним листовима су: Народ у Мостару – Шиканирање професора Цвијића, Политика у Београду – Једна увреда, неколико дана касније Политика у Београду – Варвари. О овом догађају расправљало се и у Скупштини Србије на седници од 1. августа када је посланик Љуба Ђерасимовић поставио питање о протеривању професора Јована Цвијића. 

Министар Аустро-Угарске на нашем двору, Форгач, послао је два извештаја о овом догађају властима у Беч. Први извештај је послао 20. јула 1908. године са следећим садржајем: Мени је необјашњиво, како су наше војне власти у Мостару могле сматрати за сумњивог шпијуна професора, који је био снабдевен писменим препорукама и који је заиста најистакнутији српски научник, који ужива европски глас. Ову су грешку овде искористили, да нас у безбројним чланцима представе као „варваре“ и да изложе подсмеху генералштабне официре који су са професором Цвијићем тако поступали. Други извештај Форгач је послао 18. августа: Напомињем, да је по налогу генералштабног мајора Фелека из Мостара, извршено хапшење српског универзитетског професора Цвијића, иако су га претресли и поново прегледали његове рукописе и бележнице у којима нису нашли ништа сумњиво. Чудновати поступак генералштабног мајора Флека грдно нас је бламирао.

put-u-hercegovinu-jovan-cvijic