Разграничење са Аустријом и Корушки плебисцит

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца руковођена Цвијићевом етничком картом предложила је Комисији граничну линију са Аустријом, која би обухватала целу Крањску, јужне делове Корушке и Штајерске, Целовац и Бељак. Међутим, Територијална комисија је проценила да би усвајањем тог захтева знатан део немачког становништва припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У пролеће 1919. Територијална комисја је предложила да се спроведе плебисцит у градовима Целовец и Бељак, што је и делегација Краљевине СХС прихватила. На плебисциту је учествовао и сам Цвијић.

У мају 1919. године Територијална комисија је предложила да се Корушка подели на зону А и зону Б, с тим што би се касније становништво изјаснило на плебисциту. Зона А и зона Б су раздвојене Врбским језером. На југу тог језера је зона А, са варошицама Боровље, Великовац, Плиберка, Лабуд, Гребиње и железна Капла, и у тој зони је била управа и војска Краљевине СХС, док је на север од Врбског језера била зона Б са Целовцем у којем је била аустријска администрација и војска. По Сен Жерменском уговору, организацијом и спровођењем плебисцита руководила је међународна комисија у којој су били представници заинтересованих држава. Влада Краљевине СХС именовала је Јована Цвијића, а на предлог Дежелне владе у Љубљани за делегата при Плебисцитној међународној комисији за плебисцит у Корушкој за председника наше делегације. Како је био спречен обавезама на Универзитету, Цвијић је био у сталној вези са Љубљанском владом. Баш у то време је укинута демаркациона зона тако да је Цвијић изнео протесну ноту, сматрајући овај чин штетним за Краљевину СХС. Комисија је усвојила предлоге које је упутио српски научник, те је демаркациона зона остала до плебисцита. Након решења овог проблема појавио се прблем са издавањима личних докумената које је издавала локална власт. Цвијић је сматрао да ће ово неповољно утивати на резултате плбисцита због доласка великог броја Немаца те је омдах обавестио Владу. Још једну молбу је упутио Влади, а то је да му Влада додели помоћнике због обима посла. На место заменика постављен је генерал Јован М. Јовановић, који га је заменио након што је Цвијић је поднео оставку на чланство у Комисији 5. августа 1920 . године. Цвијић је затим отишао на екскурзију на Пастерце, где је добио јаке нападе жучи, те је пребачен у Карлове Вари. Становништво Корушке се плебисцитом изјаснило за Аустрију, а Јован Цвијић је исход плебисцита сазнао у Карловим Варима.

konferencija-mira-koruska