Разграничење са Бугарском

Питање државне границе према Бугарској разматрано је 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови Етнографско-историјске секције сложили су се за картографски приказ етнографског прелазног појаса, при чему је крај који је припадао Србији обележен српском бојом, затим мешовити крај обележен је неутралном бојом, и крај који је припадао Бугарској обележен је бугарском бојом. Чланови секције су се сложили да Одлуку о коначној граници, превасходно, одлуче стратегијски, економски и географски разлози.

Први проблем који је био у разграничењу са Бугарском јесте област Шоплук. Наиме, политичка делегација се залагала да Шоплук припадне Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, док су научници били против те одлуке. Сам Цвијић је детаљно објаснио разлоге противљења тој одлуци. Цвијић је том приликом истакао: да су опредељења народа у нехомогеним етничким срединама увек неизвесна, па би дискусије о Шоплуку могле да изазову дискусије и о другим, етнички мешовитим областима. Научници су сматрали да је дотадашња граница најприхватљивије решење.

Други проблем у разграничењу са Бугарском била је територија Македоније. Без обзира што је Македонија у време Конференције, припадала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, често се дискутовало о македонском питању. Посредством француских географа, Пароша и Де Мартона, Цвијић је обавестио Комисију о југословенском ставу, поткрепивши све то статистичком документацијом. Цвијић је имао и излагање о македонском питању, које је завршио са тезом да је Моравско-вардарска долина једна природна и економска целина, везана за Србију, без везе са Бугарском.

  • Преглед новинских чланака, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 17
  • Преглед новинских чланака, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 17