Разграничење са Бугарском

Питање државне границе према Бугарској је разматрано 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине СХС је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови секције су се сложили да је потребно картографски приказати етнографски прелазни појас, тако што би се крај који припада Србији обележио српском бојом, затим неутралном и ка крају који припада Бугарској обележио бугарском бојом, док би коначну границу одлучили стратегијски, економски и географски разлози.

Први проблем који је био у разграничењу са Бугарском јесте област Шоплук. Наиме, политичка делегација се залагала да Шоплук припадне Краљевини СХС, док су научници били против те одлуке. Сам Цвијић је детаљно објаснио из ког разлога су научници били пртоив те одлуке, а то је да: су опредељења народа у нехомогеним етничким срединама увек неизвесна, па би дискусије о Шоплуку могле да изазову дискусије и о другим, етнички мешовитим областима. Научници су сматрали да је дотадашња граница најприхватљивије решење.

Други проблем је била територија Македоније. Без обзира што је Македонија у време Конференције, припадала Краљевини Срба Хрвата Словенаца, често се дискутовало о македонском питању. Преко француских географа, Пароша и Де Мартона, Цвијић је обавестио Комисију о југословенском ставу, поткрепивши све то статистичком документацијом. Своје излагање је завршио са тезом да је Моравско-вардарска долина једна природна и економска целина, везана за Србију, без везе са Бугарском.