Разграничење са Мађарском

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Тиме би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијиће је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На првом састанку са Територијалном комисијом, Цвијић је успео да објасни нужност припајања Бачке. Међутим, на овој седници није образлагао Барању, из разлога што ту област није проучио и није био упознат са етничком структуром територије између Дунава и Драве.

Убрзо је отишао у Барању, како би на лицу места проверио статистичку документацију. Дошавши до нових података, у априлу 1919. године затражио је од политичке делегације, да поново поставе разматрање границе према Барањи и Прекомурју. Српска делегација је упутила ноту са историјско-географском картом Конференцији у мају 1919. године, тражећи промену одлуке о разграничењу око Мохача, Шиклоша и Печуја. Током лета 1919. писмено је известио Комисију да се 116 општина из Барање изјаснило за присаједињење Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. Из штампе је изашла и Цвијићева брошура Северна (речна) граница Југославије, у којој описује спорну границу у Панонској низији, при сутоку река Драве и Дунава. Због равничарског предела обе реке су вијугавих токова које се померају у десно што има за последицу да се талвег сваке реке помера. Ако се река узме за граничну линију, свака промена реке, мењала би и границу. Цвијић у својој брошури износи предлог да се одређен положај талвега узме као дефинитиван и утврди за сва времена. Врховни савет Конференције мира је 1. августа 1919. године донео одлуку да граница према Мађарској остаје непромењена, што значи да је Бачка припала Краљевини СХС, и још су додати Прекомурје и део Барање. У првој половини септембра 1919. године Цвијић одлази на терен да испита Барању и Бајски троугао. Након обављених истраживања српској политичкој делегацији шаље извештај о резултатима истраживања са приложеном картом на којој су издвојене две етнографске зоне у Барањи и на којој је предложена нова боља граница. У извештају је навео да Немци представљају већинско становништво, али да се они не могу припојити својој матичној земљи, да остало становништво чине Мађари ли мађаризовани Словени и Буњевци за које сматра да су типично динарско становништво. Пашић је сматрао да би Цвијић требало да лично изнесе питање поновног утврђивања границе према Мађарској на дневни ред Конференције. Међутим, Влада је изнела свој став да делегација треба то питање да стави на дневни ред, а да ће Цвијић доћи у Париз да образложи ту тачку. Цвијић није веровао да ће имати успеха јер је тај простор био изван раније поднетих територијалних захтева. Након молбе председника Владе Љубомира Давидовића, Цвијић одлази у Париз 17. јануара 1920. Ипак, делегација није успела да се избори за припајање Баје и Печуја Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.