Разграничење са Мађарском

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Овим проширењем би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијић је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На првом састанку са Територијалном комисијом, Цвијић је успео да објасни нужност припајања Бачке. Међутим, на овој седници није образлагао Барању, из разлога што ту област није проучио и није био упознат са етничком структуром територије између Дунава и Драве.

Како би прикупио потребне податке и упоредио их са већ постојећом статистичком документацијом, упутио се у Барању. Након испитивања на терену, дошао је до нових података, те је у априлу 1919. године затражио од политичке делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да поново поставе разматрање границе према Барањи и Прекомурју.

Делегација је упутила ноту са историјско-географском картом Конференцији у мају 1919. године, тражећи промену одлуке о разграничењу око Мохача, Шиклоша и Печуја. У међувремену, становништво 116 насеља у Барањи изјаснило се за присаједињење Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. О томе је Цвијић писмено известио Комисију у лето 1919. године. Истовремено, публикована је Цвијићева брошура под називом Северна (речна) граница Југославије, а у којој је описана спорна граница у Панонској низији, при сутоку река Драве и Дунава. Између осталог, српски научник је у овом раду описао разлог због којег је у равничарским пределима тешко повући границу. Сматрао је да су равничарске реке вијугавих токова и да се њихово корито помера, што има за последицу да се талвег сваке реке помера. Даље, српски научник је сматрао да ако се река узме за граничну линију, свака промена реке, мењала би и границу. Као решење овог проблема предложио је да се одређен положај талвега узме као дефинитиван и на тај начин да се утврди граница за сва времена.

Врховни савет Конференције мира је 1. августа 1919. године донео одлуку да граница према Мађарској остаје непромењена. Том одлуком, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца прикључена је Бачка, Прекомурје и део Барање.

Упркос донетој одлуци, током прве половине септембра 1919. године Цвијић је отишао у Барању, како би дошао до додатних података о овој регији и како би испитао Бајски троугао. Након обављених истраживања, српски научник је доставио извештај о резултатима истраживања са прилогом у виду карте политичкој делегацији Краљевине.

На приложеној карти биле су издвојене две етнографске зоне у Барањи са предложеном новом бољом границом. Цвијић је у поменутом извештају написао да је у овој регији преовлађивало немачко становништво, али да се они не могу припојити својој матичној земљи, док су остало становништво чинили Мађари и мађаризовани Словени и Буњевци за које је српски научник сматрао да су типично динарско становништво. Никола Пашић је, након добијања Цвијићевог извештаја, сматрао да је као најбоље решење било да Цвијић лично изнесе питање поновног утврђивања границе према Мађарској на дневном реду Конференције. Међутим, чланови Влада су се сагласили да је, ипак, најбоље да делегација Краљевине покрене то питање. Уједно, чланови Владе су се сагласили да приликом поновног разматрања ове тачке, Цвијић присуствује раду Конференције и изнесе образложење.

Цвијић није веровао у успех овог предлога из разлога што је тај простор био изван раније поднетих територијалних захтева. Из тог разлога није прихватио предлог Владе да он образложи поновно покретање повлачења границе према Мађарској. Међутим, након разговора са председником Владе, Љубомиром Давидовићем, Цвијић је прихватио поменути предлог, те је отишао у Париз 17. јануара 1920. године. Ипак, делегација није успела да се избори за припајање Баје и Печуја Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

  • Материјал за потребе Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III Г а 41
  • Материјал за потребе Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III Г а 40
  • Материјал за потребе Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III Г а 40
  • Материјал за потребе Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III Г а 31
  • Материјал за потребе Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III Г а 31
  • Материјал за потребе Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, III Г а 31
  • Штампани материјал, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 2
  • Штампани материјал, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 2
  • Преписка за време Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV 1 155
  • Преписка за време Конференције мира у Паризу, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV 1 155