Различита предавања

Поред наставе и теренских истраживања, Јован Цвијић је значајан део свог рада посветио и учешћу на различитим научним скуповима и предавањима у Србији и свету. Издвајамо нека од њих:

  • учествовао на Скупу немачких природњака и лекара у Бечу 1894. године (Uber Hahlen inostsebischen Kalgebirgen);
  • прочитао је своју приступну академску беседу на свечаном скупу Српске академије наука 1900. године (О структури и подели планина на Балканском полуострву);
  • учествовао на општој седници Географског друштва у Берлину 1902. године (Tarschungsreisen auf der Balkan Halbinsel);
  • учествовао на 9. Међународном геолошком конгресу у Бечу 1903. године (Die Tektonik der Balkan Habinsel, mit besonderer Berucksichtigung der hemeren Tartschnitte in der Kenntniss der geologie von Bulgarien, Serbien und Makedonien);
  • одржао ректорски говор на Светосавској прослави на Универзитету 1907. године (О научном раду);
  • гостовао у Колу српских сестара 1907. године (О националном раду);
  • одржао предавање у Географском друштву у Бечу 1907. године (О постанку Ђердапа – Entstehung des Donan durchbruch es im Eisernen Tor);
  • одржао неколико предавања на Универзитету у Београду 1908. године (О анексији Босне и Херцеговине);
  • учествовао на 9. Међународном географском конгресу у Женеви 1908. године (Hebungen und Verglescherung и Die Flexorartige Dislozierung der Meereskusten und Falbildung);
  • одржао предавање у просторијама Више женске школе, које је било саставни део програма од низа бесплатних предавања у организацији Удружења природњака Универзитета у Београду 27. новембра 1908. године (О животу језера);
  • одржао предавање на састанку Српског географског друштва 1910. године (Јужномакедонска језера и климатска колебања);
  • модерирао током организованог предавања др Милана Ђ. Милојевића, секретара Српског посланства у Софији, у Бугарској. Предавање је одржано у Вишој женској школи у Београду 1910. године (О просветним и привредним приликама у Бугарској);
  • учествовао на Интернационалном географском конгресу у Риму 1913. године;
  • учествовао на 5. Конгресу чешких природњака и лекара у Прагу 1914. године (Генетска класификација балканских језера; Метанастазичка карта Србије);
  • одржао предавање о Балканском полуострву на годишњој скупштини Нешателског географског друштва 1916. године (Principaux caracters morphologiques de la Peninsule Balkanique);
  • учествовао на манифестацији приређеној у част Србије на Универзитету Сорбона у Паризу 1917. године (La Serbie et la France);
  • одржао предавање на Универзитету Сорбона у Паризу 1918. године (Беда у Србији и наша вера);
  • учествовао као делегат Српске краљевске академије наука у Асоцијацији савезничких академија у Бриселу 1919. године;
  • учествовао на банкету у част Ситона-Вотсона 1920. године (Здравица);
  • одржао у Великој жупанијској дворани у Осијеку предавање 1922. године (Народно јединство Срба, Хрвата и Словенаца са гледишта етнографскога, психичкога, антрополошкога);
  • учествовао на Конгресу у Загребу 1922. године (Поздравна реч);
  • одржао предавање у Прагу 1922. године (Основе јужнословенске цивилизације);
  • учествовао на обележавању двадесетогодишњице Привредника у Београду 1923. године;
  • одржао говор на обележавању јубилеја – 35 година његовог научног рада у Београду 1924. године;
  • председавао и отворио седницу поводом Дана руске културе у Београду 1925. године (О руској култури);
  • говорио у Српском књижевном гласнику поводом Његошеве споменице у Београду 1925. године (О Његошу);
  • Преглед новинских чланака, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 17
  • Белешке Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ 265 17