Сарадња са чешким научницима

Цвијић је 1901. године од чешких колега добио предлог да прихвати место професора на Филозофском факултету у Прагу, на Катедри за географију, уместо пензионисаног професора Јана Палацког. Наредне, 1902. године добио је и званични позив од стране председника Професорског савета Филозофског факултета у Прагу. Међутим, Цвијић је одложио одлуку на годину дана, правдајући се својим обавезама уређења Картографског одељења у Географском заводу Велике школе, и својим обавезама у Српској краљевској академији при изради географске и геолошке публикације о централним деловима Балканског полуострва. Следеће године у септембру Цвијић је именован за редовног професора Физичке географије Чешког универзитета у Прагу од стране Министарства културе и просвете у Бечу. Цвијић овај позив није могао да прихвати те је послао одговор министру просвете, др Вилхелму Ритеру фон Хартелу: Ви сте Екселенцијо позивом за професора географије у Прагу учинили мојој Отаџбини и мени велику част, утолико ми је теже што морам да саопштим Вашој Екселенцији да позив не могу примити….

Чешки професор Јиржи Данеш је у делу о Јовану Цвијићу навео да од те, 1902. године, почиње интензивнија сарадња чешких географа са Цвијићем. Такође, наводи да је Цвијић увек према њима био пријатељски наклоњен, спреман да посаветује и пружао прилику да учествују на његовим научним путовањима.

На иницијативу Јована Цвијића организован је Први конгрес словенских географа и етнографа. Конгрес је одржан након Првог светског рата, у оквиру кога је основана  стална комисија за сарадњу словенских географа и етнографа. Цвијића су словенски научници изабрали за јединог почасног председника тог Конгреса.