Цвијићево школовање

Јован Цвијић из студентских дана, Архив Српске академије науке и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, I 1

Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Лозници, родном граду као најбољи ђак. Као ученик основне школе читао је за себе и другима песме и приче из збирки Вука Караџића. Осим песама и прича, читао је и Вуков Рјечник и Вукову збирку загонетки, Сан Матере Божје, сановнике и рожданике. За тај период живота Јован је написао да је био безбрижан и готово несвесан. У периоду када је Јован похађао школу, у Лозници је постојала само дворазредна гимназија, тако да је своје школовање морао да настави у Шапцу, месту које је око 58 km удаљено од Лознице. Шабац је у то време био напредан трговачки град и у њему је постојала четвороразредна гимназија, односно полугимназија, која је била најбоље уређена гимназија у Србији захваљујући директору, Ђури Козарцу. Настава се изводила редовно и од ученика се захтевао озбиљан рад. Јован је био вредан и даровит ученик, па су га наставници у Шапцу сматрали за једног од најбољих ђака. Међу професорима шабачке гимназије који су најјачи утисак оставили на Јована били су директор гимназије, Ђуро Козарац, који је предавао немачки језик, и Владимир Карић, професор географије. Професор Карић пресудно је утицао на Јованов животни позив. Тако је у аутобиографији Из успомена и живота написао следеће о свом професору географије:

Од осталих наставника, на ме је утицао Владимир Карић, који је, већ болестан од плућа, био намргођен и ћуталица, заједало, али оштре памети, и могао је у моментима постати речит и пасиониран. Тада је он почео радити на уџбеницима за географију, и те прве скице диктирао је ђацима. То су били нацрти чија је грађа неравномерно распоређена, и у којима је нарочито место заузимала историја изналажења и испитивања ваневропских континената. Тражио је од ученика потпуну прецизност у изражавању. За немарне и незналице био је неумољив. Мене је већ при крају трећега разреда гимназије одликовао тиме што ме позивао на шетње и упуштао се у разговоре. Из тога времена датирају моје везе с Карићем, које су се доцније развиле.

Владимир Карић, професор географије Јована Цвијића, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ
Владимир Карић, професор географије Јована Цвијића, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ

Као ученик гимназије Цвијић је осим редовне литературе читао и социјалистичке књиге и часописе које му је позајмљивао професор физике Ранко Петровић. Та литература му је веома проширила поглед на свет и на живот и како је записао све друго осим мисли о срећи човечанства постало ми је споредним. За књижевна дела се заинтересовао у шестом разреду гимназије. 

Крајем XIX и почетком ХХ века у Србији је потпуна осморазредна гимназија постојала у Београду и Крагујевцу. Цвијић је у Шапцу завршио четврти разред, а своје даље школовање (од петог до осмог разреда) морао је да настави у једном од ова два места где је постојала потпуна гимназија. Јован је наставио школовање у Београду. У томе му је помогао посланик у Лозници, Велизар Кундовић, који је успео да од лозничке општине издејствује за Јована стипендију у износу од 50 динара. У исто време када је Цвијић уписао гимназију у Београду, за директора ове школе постављен је Ђуро Козарац, некадашњи директор Гимназије у Шапцу. Био је директор који ствара гимназију, тако да је убрзо увео ред и пробрао наставнике, написао је Цвијић у аутобиографији. Цвијић је и овде био најбољи ђак, истичући се вредноћом и даровитошћу. Предмети за које се интересовао били су: зоологија, анатомија, географија, историја, немачки и француски језик. Осим француског и немачког језика, савладао је и енглески језик, читајући упоредо на српском и енглеском језику Хершелову Физичку географију, Гикијеву Малу географију и геологију и Хекслијеве Природњачке говоре. Познавање енглеског језика му је веома помогло за време студија у Бечу, а посебно приликом писања докторске дисертације, када је користио инострану стручну литературу.

У петом разреду превео je са немачког језика О електричним појавама Розентала. Свој рад изложио је гимназијској дружини Нада. У шестом разреду гимназије преводио је више чланака Бихнера и Молешота. Превод Бихнерове Ћелије читао је у гимназијској дружини Нада. У шестом и седмом разреду заинтересовао се за биолошку литературу и чланке, који су објављивани у Гласнику Ученог друштва и у Раду Југословенске академије. Сентенце из Горског вијенца знао је напамет. Цвијић је изнео своје мишљење о гимназији свога времена:

Гимназија формира интелигенцију и карактер можда више, снажније, и у неким правцима дубље, него универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и, напослетку, да ли ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и, напослетку, да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.

У клупама Прве мушке гимназије, поред Јована Цвијића, седело је неколико касније признатих српских научника, као што су Михаило Петровић Алас, Павле Поповић и Љубомир Стојановић. Они ће касније бити и први професори Универзитета у Београду.

Цвијић је завршио гимназију са одличним успехом. Матуру је полагао у јуну 1884. године. У оквиру матурског испита полагао је следеће предмете: српски језик и књижевност код Момчила Иванића, француски језик код Живка Недељковића, немачки језик код Косте Вујића, латински језик код Мите Живковића, математику код Марка Велизарића и Срете Стојковића, физику код Светозара Видаковића. На матури је присуствовао и изасланик Министарства просвете, Сима Лозанић, касније његов колега на Великој школи и Универзитету у Београду. Директор гимназије био је Ђуро Козарац, а један од чланова испитне комисије био је Марко Леко, професор хемије. Јован Цвијић је у свим разредима постигао одличан успех и награђиван је књигама за одлично учење и примерено владање.

Јован Цвијић након положене матуре, 1884, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ
Јован Цвијић након положене матуре, 1884, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ

Након матуре, лозничка општина му je саопштила да га не може стипендирати на студијама медицине у иностранству, због лошег буџета. У другој половини августа одлази у Београд, где је случајно срео свог некадашњег професора географије, Владимира Карића. Испричао му је о свом проблему са стипендијом за студије медицине. Тада му је професор Карић почео говорити о научној вредности и значају географије. Предложио му је да се упише на Велику школу, истовремено обећавши да ће му помоћи око литературе и за одлазак на усавршавање у иностранство. Цвијић је прихватио предлог свог професора и уписао се на Математичко-природњачки одсек Велике школе. На студијама Велике школе похађао је наставу на следећим предметима: математика (предавао Димитрије Нешић), хемија (предавао Сима Лозанић), минералогија са петрографијом и геологија (предавао Јован Жујовић), физика (предавао Коста Алковић), логика, психологија, историја, философија (предавао Љуба Недић), механика (предавао Љубо Клерић), метеорологија и астрономија (предавао Милан Недељковић), историја српског народа (предавао Панта Срећковић), етнографија (предавао Јован Драгашевић). Главну пажњу посветио је предметима везаним за географију, односно геологији са палеонтологијом, минералогији, метеорологији, зоологији и ботаници. Служио се литературом на три светска језика, те се на самом почетку студија истакао и привукао пажњу својих професора. Са неким професорима се зближио и остао са њима пријатељ до краја свог или њиховог живота као што су: Јован Жујовић, Сава Урошевић, Сима Лозанић и Богдан Гавриловић. Већ током студија Цвијић је показао одлике научника истраживача тако што је повезивао знања стицана из наставничких предмета и књига са властитим посматрањима земљине коре, њеног геолошког састава и облика. У другој години Велике школе написао је свој први научни рад Прилог географској терминологији нашој. Рад је објављен у Просветном гласнику, свеска за децембар 1887. и јануар 1888. године. При изради рада, Цвијићу је у виду савета помагао Владимир Карић, његов професор географије из гимназије, а приликом прикупљања материјала за рад помогао му је професор геологије на Великој школи, Јован Жујовић, са којим је ишао на теренске екскурзије у источној Србији. Терминологија (брег, брдо, коса, главица, чот, кик, чука, хрид, вртача, пећина, бук, планина, било, клисура, коса, повијарац, долина, луг, висораван) коју је Цвијић увео у литературу са овим радом, остала је као основа српске географске терминологије, којом се научници и данас служе. Завршио је студије са одличним успехом 6. јула 1888. године.

Страна Просветног гласника у којем је објављен Цвијићев рад „Прилог географској терминологији нашој“, 1887.
Страна Просветног гласника у којем је објављен Цвијићев рад „Прилог географској терминологији нашој“, 1887.