Српско географско друштво

На Благовести 1910. године Јован Цвијић је са својим сарадницима основао Српско географско друштво, прво удружење те врсте на Балканском полуострву, чији је главни задатак био научни и стручни рад, као и популарисање знања из географије и сродних наука. На оснивачкој седници Српског географског друштва, Јован Цвијић је навео као разлоге за оснивање Друштва: ојачан географски центар на Универзитету у Београду, знатан број географских стручњака у Србији и осталим крајевима Балканског полуострва, већи број људи који су заинтересовани за географска и антропогеографска истраживања, бројне резултате које је постигао Географски завод на Универзитету у Београду. На овој седници су усвојена и Правила Српског географског друштва. Цвијић је на овој седници одржао пригодан говор, у коме је, између осталог, истакао: За прави успех је неопходно потребно да сваки члан Географског друштва има осећање и свест да је дужан учинити нешто за своје друштво и да је свака друштвена функција, ма како незнатна, један део склопа и рада друштвеног, дакле важан посао, коме се треба  с разумевањем и љубављу предати. Поред Правила Друштва, донета је Одлука о управи Друштва. За председника је изабран др Јован Цвијић, за секретара др Павле Вујевић и за благајника Риста Николић.

Предвиђено је да Српско географско друштво има редовне и ванредне чланове, и добротоворе. Редовни чланови могу бити она лица, која желе и могу суделовати у раду. Они добијају бесплатно издања Српског географског друштва и имају права бесплатно учествовати на друштвеним састанцима, предавањима и научним путовањима и служити се друштвеном књижицом. Чланарина за редовне чланове била је 10 динара или 10 круна годишње. Ванредни чланови добијају бесплатно издања Српског географског друштва, и имају права учествовати на популарним предавањима и екскурзијама. Њихова годишња чланарина била је 6 динара. Добротворима се сматрају лица, која поклоне друштву најмање 300 динара. Добротвори имају сва права редовних чланова.

Године 1911. Српско географско друштво је имало 110 чланова, од којих је било 9 добротвора, 1 почасни, 69 редовних и 31 ванредни члан.

Првих година рада Српско географско друштво је одржало стручне састанке и опште састанке. У току 1910. године одржани су следећи стручни састанци:

  • 29. априла – др Јован Цвијић, Јужномакедонска језера и климска колебања;
  • 29. априла – др Станоје Станојевић, Задаци историјске географије;
  • 13. маја – др Недељко Кошанин, Биљно-географске прилике северних делова Балканског полуострва;
  • 14. октобра – Риста Николић, Извештај о путу по Старој Србији;
  • 14. октобра – др Недељко Кошанин, Излет на Јакупицу;
  • 25. новембра – др Нико Жупанић, Основне црте словенске палеоетнологије;
  • 20. децембра – Риста Николић, О изради антропогеографске карте.

У току 1911. године одржани су следећи стручни састанци:

  • 19. фебруара – Светозар Томић, антропогеографска проматрања Шаранаца, Поља и Брскова;
  • 10. марта – др Павле Вујевић, Утицај околних мора на температурне прилике Балканског полуострва;
  • 25. марта – Јевто Дедијер, О Ливањском пољу;
  • 22. априла – Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања;
  • 24. маја – др Станоје Станојевић, Историјски прегледи у Насељима Српских Земаља;
  • 2. јуна – др Тихомир Ђорђевић, Економија и социјални типови Српског народа;
  • 23. септембра – Драгутин Дероко, О транскрипцији географских имена;
  • 31. октобра – Риста Николић, О глацијацији Шар планине и Кораба;
  • 17. новембра – др Јован Ердељановић, Етничко сродство Бокеља и Црногораца;
  • 29. новембра – Љубомир Павловић, Шабац, Психичке особине Ваљеваца;
  • 8. децембра – др Драгутин Горјановић, Загреб, О човечјим расама геолошке прошлости.

Стручни састанци Српског географског друштва у 1912-ој години били су:

  • 25. фебруара – Др Недељко Кошанин, Са екскурзије по Шар планини и Корабу;
  • 10. април – Др Јевто Дедијер, Типови и развитак насеља у Европској Русији (реферат);
  • 19. маја – Симо Шобајић, Психичке особине Црногораца;
  • 10. септембра – Боривоје Милојевић, Антропогеографска проматрања из Далмације.
  • Због Балканског рата састанака више није било у овој години.

Општи састанци у 1910. години били су:

  • 22. маја – др Јован Ердељановић, Слике из црногорског народног живота (са пројекционим сликама);
  • 5. јуна – Светозар Томић, Мијаци (Рекалије) и њихов живот (са пројекционим сликама).

Годишња скупштина Српског географског друштва одржана је 22. априла 1912. године. На њој су прочитани годишњи извештаје о раду и стању Друштва. Извештаје су поднели секретар и благајник. После извештаја, одржано је стручно предавање Љубомира Павловића, Порекло и психичке особине Сокољана.

Друштво је у току 1911. и 1912. године организовало и две фотографске изложбе.

Прву фотографску изложбу Српско географско друштво је приредило 19. и 20. фебруара 1911. године у слушаоници Географског завода. Организовањем изложбе фотографија Географског друштва је имао намеру да подстакне фотографе аматере да што више фотографишу објекте у природи. Оцењивачки одбор је високим оценама оценио фотографије У. Поповића, чиновника из Лијевна (Поток Жабљака), А. Ћирића-Ердоглије, фотографа из Краљева (На извору, Граничар на стражи, Столови над Ибром), С. Обрадовића, пешадијског капетана из Београда (Београд у ноћи). Од професора Универзитета, похваљене су фотографије Недељка Кошанина (Златна буква на Власини, Црни бор на Јакупици), Ристе Николића (Део Дражине Мале и власинска површ, Жетва овса у Вучиделцима, Моме из ћустендилског Крајишта), Светозара Томића (Завеса у Хиландару, Душанова кула у Хиландару). Цвијић је изложио фотографије изван конкурса. Фотографије су представљале разне географске објекте из Македоније и Старе Србије, Ибра и из Јадра. Према решењу Оцењивачког одбора прва награда није могла бити додељена ни једном од излагача, другу награду је добио Ј. Поповић, а трећа награда је уручена А. Ћирићу –Еродглији и Љ. Петковићу. Циљ организовања овакве изложбе је било да Географско друштво може да оформи своју збирку фотографија и да прикупи фотографије из свих крајева Српских земаља, свих знаменитијих места, манастира, типова људи, и ношње.

Другу фотографску изложбу Географско друштво је приредило од 15. до 22. априла 1912. године у сали Друге београдске гимназије. У изложби је учествовало 23 излагача са око 550 фотографија. Известан број излагача изложио је искључиов стручне географске фотографије. Према члановима комисије најбоље фотографије је изложио Јован Цвијић. Оне су све из Западне Србије, Славоније и Швајцарске. Комисија наводи да су све снимане са врло доброг места, тако да се географски објект врло јасно и недеформисано види. Нарочито су похваљене фотографије Херцеговачки тип куће у селу Кремнима, Типови сељачких кућа у Славонији, Сељачки стан под Повленом. Похваљене су и радови професора Рохлене (Праг), који је изложио велику збирку фотографија из Црне Горе, затим професора Ристе Николића који је изложио фотографије Шар планине и Кораба, и Милорада Драгића аситента Географског завода који је изложио фотографије Полубрвнара-получатмаре у селу Врби, Старинска кућа у Врби и Конак у Забојници. Јован Цвијић, Ст. Бошковић, М. Радојевић су изложили своје фотографије изван конкурса. Новчаним износом награђени су снимци Ј. Рохлене, Р. Николића, С. Обрадовића и В. Радуловића.

Две године након оснивања изашла је прва свеска Гласника Српског географскогдруштва. Предвиђено је да Гласник излази полугодишње у свесци од 10-12 штампаних табака. У првим годинама излажења сваки рад се хонорисао са 50 динара од штампаног табака. Овај часопис, Јован Цвијић је уређивао до краја свог живота и за то време је објављено 12 свезака (четири свеске од 1912. до 1914. године и осам свезака од 1920. до 1926. године). Средства за издавање првог броја Гласника Цвијић је добио од Министарства просвете. Управа Српског географског друштва се сагласила да се у Гласнику објављују резултати истраживања из географије и сродних наука, као што су геологија, метеорологија с климатологијом, фитогеографија, зоогеографија, етнологија и друге друштвене науке), а која се односе на Балканско полуострво (са Хрватском, Истром и Крањском) и суседне земаље. Ови радови су публиковани у првом делу Гласника. Управа Друштва је прихватала радове у којима се са неколико главних проматрања обрађује нека научна идеја и радови у којима је изношен преглед резултата из једне или више детаљних студија. Управа Друштва је навела да се аутори радова кратко и јасно изражавају и да радови не смеју бити знатно већи од једног штампаног табака. У другом делу Гласника публиковала се разноврсна оригинална грађа, проматрања и белешке (кратки описи појединих предела и планина, веће белешке о карсним појавама, нпр. проучене пећине, групе вртача, карсни извори, затим мерење температуре у језерима и рекама, описи поплава, географско распрострањење неког антропогеографског или етнографског предмета, психичке особине, карактеристике вароши, пењање на планину, статистички подаци о балканским и суседним земљама, географска, геолошка, климатолошка и етнолошка терминологија, грађа за топографски речник Балканског полуострва, прецизни описи старих градова, манастира цркава, остаци старих рудишта и рударски радови. У трећем делу Гласника (Географски весник) излазиле су по потреби кратке садржине иностраних дела у којима су изнесени нови научни погледи или нове методе рада. У четвртом одељку је објављивана литература о географији и сродним наукама која се тичу Балканског полуострва без реферата. На крају Гласника се објављивао извештај о раду Српског географског друштва за дату годину. Српско географско друштво и данас постоји и редовно публикујеГласник(часопис, научно гласило Друштва) са рубрикама и распоредом истим као и 1912. године. Поред Гласника, Географско друштво публикује и Посебна издања (научна монографије), Глобус (часопис за методско-дидактичка питања и унапређење наставе географије) и Земља и људи (научно- популарни зборник).

Данас Српско географско друштво броји преко 1.000 редовних, 200 ванредних и 20 почасних чланова. Поводом 25. годишњице оснивања Друштва 1935. године, установљене су две врсте признања: Медаља Јована Цвијића и Спомен плакета Српског географског друштва.