Теренска истраживања

Читав свој живот Јован Цвијић је посветио науци и научним истраживањима. Подручје Балканског полуострва, које износи око 500.000 km2, теренски је истраживао пуних 38 година. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и друштвеним проблемима.

Највећа интересовања Јована Цвијића приликом научних путовања била су: тектонски проблеми Балканског полуострва, трагови глацијалне ерозије, крашке појаве и басени језера (нарочито у Македонији и Јадранском приморју) која својим дном досежу испод морске површине, старе обале и абразионе површи, језерске терасе, као и антропогеографске појаве, за које је он сматрао да су разноврсније него игде у Европи. У својим забелешкама о путовањима написао је:

На многобројним и често дуготрајним истраживачким путовањима, угодно јашући на малим балканским коњима, остајао сам сâм, сâм или са пандуром који ме немо пратио, далеко од сваке гужве и светских интереса, и сујета које заглушују и заплењују. Нарочито са високих и пустих планина, пространога изгледа, посматрао сам под собом и око себе не само земљу и народ који испитујем, већ сам се усамљен сучељавао са васељеном, на њима сам кадшто морао и заноћити, под огромним звездама, а осутим небеским покривачем. То изазива на размишљање о људима и свету, и на тежњу да се одреди свој положај и своје становништво према њима.

Описујући детаљно веће тешкоће, али и предусретљивости локалних власти и угледнијих личности, српски научник износи податке корисне за научна истраживања о времену у ком је живео и радио. Цвијић је врло често описивао начин путовања и транспортна средства која су коришћена крајем XIX и почетком XX века, затим старе караванске путеве, ханове, оружане пратње путника и робе, представнике власти итд.

Ови научникови подаци су корисни за будућа истраживања. Помоћу њих се стиче представа о доскорашњој беспутности брдовитог Балкана, ризицима и опасностима током путовања, па и о нивоу укупног друштвено-економског и културног развитка његових појединих делова.

Свако истраживачко путовање прецизно је планирао, записујући на папир: време поласка из Београда, правац и динамику кретања по терену, сусрете с виђенијим људима, имена стручних пратилаца и сарадника који живе на терену предвиђеном за истраживање, примарне научне проблеме које треба испитати, време повратка, прибављање одговарајућих топографских карата и инструменте за разна мерења на терену. Тек након детаљних припрема, следила је реализација самог истраживачког путовања.

Цвијић је током научних теренских истраживања, која су трајала пуних 38 година, обишао Србију, државе на Балканском полуострву (данашњу Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију, Грчку, Албанију, Бугарску), Дахштајнксе Алпе и друге делове Аустрије, Немачку, Француске Алпе и јужну Француску, Швајцарску, јужну Русију и полуострво Крим, скандинавске фројдове и Норвешку до Трондхајма, скоро целу Италију, Сицилију са Липарским острвима, Јужне Карпате и Малу Азију са Босфором и Дарданелима уз друге области некадашњег Османског царства.

Међу бројним научним екскурзијама издвајамо неколико које је Цвијић описао у својим бележницама.

  • Бележнице Јована Цвијића, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Карта екскурзија Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ
  • Бележница Јована Цвијића, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460