Теренска истраживања

Јован Цвијић је путовао пуних 38 година и истражио територију већу од 500.000km2. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и друштвеним проблемима. Највећа интересовања Јована Цвијића приликом научних путовања била су: тектонски проблеми Балканског полуострва, глацијални трагови, крашке појаве и велика језера (нарочито у Македонији и Јадранском приморју) која својим дном досежу испод морске површине, као и антропогеографске појаве, које су и данас разноврсније него игде у Европи. У својим забелешкама о путовањима је написао: на многобројним и често дуготрајним истраживачким путовањима, угодно јашући на малим балканским коњима, остајао сам сам, сам или са пандуром који ме немо пратио, далеко од сваке гужве и светских интереса, и сујета које заглушују и заплењују. Нарочито са високих и пустих планина, пространога изгледа, посматрао сам под собом и око себе не само земљу и народ који испитујем, већ сам се усамљен сучељавао са васељеном, на њима сам кадшто морао и заноћити, под огромним звезда,а осутим небеским покривачем. То изазива на размишљање о људима и свету, и на тежњу да се одреди свој положај и своје становништво према њима. Описујући детаљно веће тешкоће, али и предусретљивости локалних власти и угледнијих личности, он износи податке корисне за сагледавање историје истраживања. Цвијић врло често описује начин путовања и транспортна средства која су коришћена крајем XIX и почетком XX века, старе караванске путеве, ханове, оружане пратње путника и робе, кириџије итд. Стога су такви садржаји корисни – омогућују да се стекне представа о доскорашњој беспутности брдовитог Балкана, ризицима и опасностима током путовања, па и о нивоу укупног друштвено-економског и културног развитка његових појединих делова.

Свако истраживачко путовање детаљно је планирао пре него што је уопште реализовао, записујући на папир: време поласка из Београда, правац и динамику кретања по терену, сусрете с виђенијим људима, имена стручних пратилаца и сарадника који живе на терену предвиђеном за истраживање, примарне научне проблеме које треба да врши, време повратка, прибављање одговарајућих топографских карата и инструмената за разна мерења на терену.