Цвијићева захвалност колегама који су му приредили свечану академију поводом обележавања тридесетпетогодишњице Цвијићевог научног рада
На крају Свечане академије Цвијић се захвалио својим колегама: „Госпође и господо, тешко ми је да се довољно захвалим на љубазностима, којима сте ме данас обасули… Као најдубљи траг ове свечаности може се сматрати и посвећен ми Зборник. У њему су одиста такви радови, да мени чине највећу част. Ниједна библиотека неће моћи без њега. Захваљујем колегама европским и оним преко океана који су у том Зборнику узели учешће… Обичај је да се и у оваквим приликама рекне нешто о себи… Уколико из веће историјске даљине буде посматран рад од стране бољег научника, моћи ће се боља оцена мога рада дати. Али је никада не заборављам ово: Када се узму дуги размаци времена, све су истине привремене. Ми смо се сви у науци пели једни другима на рамена. Ничег се више не треба чувати од гордости. Живео сам у једном узбурканом времену, пре рата основао сам Словенски југ, после рата радио на Париској конференцији. Није то било повољно време за развијање ни једне личности. Био сам професор, када је Филозофски факултет личио на неку савремену гимназију. Радило се на његовом усавршавању. Сада ми имамо овде потпуну слободу мисли и рада. Успели смо да се сачувамо од пристрасности страначког духа. На новим генерацијама наставника је да и даље од тога Универзитет чувају. Наша национална питања поглавито су културна. Она ће се решити подизањем те културе. Када ће то бити и у колико, зависиће од оних који ће културно бити најпосвећенији”.