Рођење и породица

Јован Цвијић је рођен, према Матичној књизи рођених Цркве Покрова Пресвете Богородице, (књига 2, од 1864. до 1870. године), 25. септембра (по старом календару), односно 8. октобра (по новом календару) 1865. године у Лозници од мајке Марије (1840-1892), рођене Аврамовић из Корените и оца Тодора (1839-1900), чија је породица пореклом из Херцеговине. У литератури се […]

Супруга Љубица

Јован Цвијић се оженио у својој 47 години са Љубицом, рођеном Крстић. Верили су се на Благовести 1911. године, а венчали у четвртак, 28. априла исте године у Топчидерској цркви. Венчању су присуствовали Престолонаследник Александар I Карађорђевић, принц Павле, кумови др Војислав Вељковић и др Драгутин Протић, иначе Цвијићеви школски другови, као и најближа фамилија. […]

Школовање у Лозници, Шапцу и Београду

Јован Цвијић је завршио основну школу и два разреда гимназије у Лозници, као најбољи ђак.  Као ученик основне школе читао је за себе и другима песме и приче из Вукових збирки. Осим песама и прича, Јован је читао и Вуков Рјечник и Вукову збирку загонетки, Сан Матере Божје, сановнике и рожданике. За тај период живота […]

Докторске студије у Бечу и докторска дисертација „Карст“

Убрзо по завршетку Велике школе Цвијић је постао предавач у Другој београдској гимназији. Истовремено је Министарству просвете упутио молбу за стипендију за студије географије на Универзитету у Бечу, једном од водећих у Европи. Министарство просвете му је одобрило годишњу стипендију у износу од 2.500 динара, с тим да Министарство плаћа школарину, испитне таксе и научне […]

profesor-na-velikoj-skoli1

Професор на Великој школи у Београду и Универзитету у Београду

После успешне одбране докторске тезе у Бечу, Цвијић је примљен за редовног професора Велике школе у Београду 21. марта 1893. године. Српско краљевско намесништво је приликом именовања за професора Велике школе узело у обзир да је Цвијић поред Karstphanomen-a, имао још четири стручна рада Прилог географској терминологији нашој (Просветни гласник, 1887), Ка познавању крша Источне […]

Теренска истраживања

Јован Цвијић је путовао пуних 38 година и истражио територију већу од 500.000km2. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и друштвеним проблемима. Највећа интересовања Јована Цвијића приликом научних путовања била су: тектонски проблеми Балканског полуострва, глацијални трагови, крашке појаве […]

Распоред екскурзија

У заоставшитини Јована Цвијића у Архиву Српске академије наука и уметности међу документима се налази распоред Цвијићевих теренских истраживања која је предузео од 1888. до 1925. године на подручју Балканског полуострва. 1888. Кучај – Облик и Грот – Врање – Лесковац. Дунавом до Доњег Милановца – Гребен – Бољетин – Бољетински Клисура – Доњи Милановац […]

Прва екскурзија

Јован Цвијић је своја прва теренска истраживања чинио још на првој години студија. У јулу 1885. године кренуо је с школским другом Душаном Стојићевићем на прву стручну екскурзију. Цвијић је дошао из Лознице у Шабац, код Душана Стојићевића, 18. јула 1885. године. Из Шапца су кренули сутрадан, 19. јула. Цвијић је понео чекић и торбицу […]

naucna ekskurzija sa profesorom jovanom zujovicem jovan cvijic

Научна екскурзија са професором Јованом Жујовићем

Као студент Велике школе, Јован Цвијић је почео да проучава карст, слушајући предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића. Са њим је Цвијић правио своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији. У лето 1888. године су извршили истраживачко путовање на планину Кучај. Јован Цвијић је установио је да је то крашка висораван, па […]

Пут ка западним деловима Балканског полуострва

Јован Цвијић је више пута проучавао западне делове Балканског полуострва. Прву екскурзију ка овој области имао је током 1897. године, када је са Јованом Ердељановићем путовао око два месеца по Босни, Херцеговини и Црној Гори. У току овог путовања проучавао је морфологију и старе глечере динарске системе. Следеће 1898. године  Цвијић је вршио испитивања крашких […]