После успешне одбране докторске тезе у Бечу, Српско краљевско намесништво именовало је Цвијића за редовног професора Велике школе у Београду 21. марта 1893. године. Приликом доношења ове одлуке Српско краљевско намесништво узело је у обзир да је у то време Цвијић имао, поред докторске дисертације Karstphanomen, четири објављена научна рада – Прилог географској терминологији нашој […]

Јован Цвијић је, поред редовног наставног рада и увођења новина у наставни процес на Великој школи, касније Универзитету, интензивно радио на стварању научних сарадника у разним областима географије и сродних наука. Трудио се да око себе окупи што више научних радника из своје области. Непрестано је пратио рад студената. Оне даровитије и вредније припремао је […]

Током рада на Универзитету у Београду Јован Цвијић је био доста ангажован као уважени научник и наставник, али и као административни радник. Два пута обављао је дужност ректора Универзитета – школске 1906/07. и школске 1919/20. године. Приликом обављања првог манадата, Универзитет је био тек формиран, те је имао обавезу да унапреди рад Универзитета. Залагао се […]

Године 1901. Јован Цвијић је добио предлог од чешких колега да прихвати место професора на Филозофском факултету у Прагу, на Катедри за географију, на место пензионисаног професора Јана Палацког. Наредне, 1902. године, добио је и званични позив од стране председника Професорског савета Филозофског факултета у Прагу. Цвијић је одложио одлуку на годину дана, правдајући се […]

Јован Цвијић је током свог живота стекао бројна научна признања од стране веома значајних светских научних установа. На истакнутом париском Универзитету Сорбона држао је предавања два пута: у периоду од 1917. до 1919. године, као и 1925. године. Током трајања Првог светског рата, 1916. године, разочаран у савезнике, боравио је у малом месту у Швајцарској […]