После успешне одбране докторске тезе у Бечу, Цвијић је примљен за редовног професора Велике школе у Београду 21. марта 1893. године. Српско краљевско намесништво је приликом именовања за професора Велике школе узело у обзир да је Цвијић поред Karstphanomen-a, имао још четири стручна рада Прилог географској терминологији нашој (Просветни гласник, 1887), Ка познавању крша Источне […]

Цвијићева географија у ово доба још није имала својих нових наставника. Од почетка рада на Великој школи Цвијић је интензивно радио на стварању научних сарадника у разним областима географије и сродних наука. Ниједан професор Универзитета у Београду, осим можда Михаила Петровића, математичара, није се трудио као Цвијић да прикупи око себе што више научних радника […]

Током рада на Универзитету Цвијић је био доста ангажован и као уважени научник и наставник и као административни радник. Постављен је два пута за ректора Универзитета и то за школску 1906/07. и 1919/20. годину. У првом мандату био је први ректор тек формираног Универзитета. Залагао се за модернизацију наставе, редовно одржавање предавања и поштовање наставних […]

Цвијић је 1901. године од чешких колега добио предлог да прихвати место професора на Филозофском факултету у Прагу, на Катедри за географију, уместо пензионисаног професора Јана Палацког. Наредне, 1902. године добио је и званични позив од стране председника Професорског савета Филозофског факултета у Прагу. Међутим, Цвијић је одложио одлуку на годину дана, правдајући се својим […]

Разочаран у савезнике због њиховог држања приликом слома Србије крајем 1915. године, Цвијић током 1916. године није прихватао никакву сарадњу са њиховим културним и научним установама. Није се одазвао ни на позив који му је упутио Филозофски факултет у Паризу, ради учествовања на конференцији, на којој је поред Цвијића, требало да учествују Масарик, Омар, Бенеш, […]