На Благовести (7. априла) 1910. године, Јован Цвијић је са својим сарадницима основао Српско географско друштво. Било је то прво удружење те врсте на Балканском полуострву. Цвијић је упутио позивно писмо свим географима и научницима сродних наука за присуство оснивачкој седници, у којем је као разлоге оснивања овог друштва навео ојачан географски центар на Универзитету […]

Поред наставе и теренских истраживања, Јован Цвијић је значајан део свог рада посветио и учешћу на различитим научним скуповима и предавањима у Србији и свету. Издвајамо нека од њих: учествовао на Скупу немачких природњака и лекара у Бечу 1894. године (Uber Hahlen inostsebischen Kalgebirgen); прочитао је своју приступну академску беседу на свечаном скупу Српске академије […]

Cвојим радом Јован Цвијић је успео да изгради научну географију у Србији. Започео је научно географско проучавање, тада готово непознатог Балканског полуострва. Захваљујући научниковим бројним научним истраживањима, омогућено је да се та велика област боље упозна. Највећи Цвијићев допринос развоју географије су: проучавање ерозивних облика рељефа, нарочито крашких и глацијалних облика рељефа; утврђивање трагова ледника […]

Цвијић је сматрао да научни рад представља изузетно напорну делатност која се мора радити свим интелектуалним и духовним способностима, укључујући и емоционалну страну личности. Научни рад представља дуготрајни процес повезан са истрајношћу, марљивошћу и доследношћу у реализацији одређеног научног пројекта. Како би се зацртано постигло, потребан је, поред осталих фактора, и велика воља да се […]

Јован Цвијић је, захваљујући свом научном раду, стекао велики углед међу представницима науке. Заступајући националне интересe и идеје уједињења, у јавности се истакао као велики национални радник. Велики број поштовалаца у народу стекао је приликом обезбеђивања различитих видова хуманитарне помоћи за своје сународнике у току Првог светског рата. Свечаности у част великог српског научника организоване […]

Српска краљевска академија основана је 1. новембра 1886. године, настављајући рад Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, чији је задатак био да унапређује све врсте наука и уметности у Србији. Рад Академије био је подељен на четири одељења: природне науке, филозофске науке, друштвене науке и уметности. Захваљујући својим научним истраживањима и научним делима, Јован […]