Југословенска демократска лига

Иако је Цвијић увек био у средишту културних и политичких збивања и у емиграција, он је упорно тврдио да је он пре свега научник и да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. У писму Милану Ђурчину од 5. септембра 1917. године Цвијић је изложио разлоге због којих се држи […]

politicki_rad

Политички рад

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао. Велико познавање свих крајева на подручју Балканског полуострва и поштовање у народу условили су да Јован Цвијић буде ангажован и у политичком раду. О самом националном раду Цвијић […]

Разграничење са Бугарском

Питање државне границе према Бугарској је разматрано 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине СХС је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови секције су се сложили да је потребно картографски приказати етнографски прелазни појас, тако што би се крај који припада Србији обележио српском бојом, затим неутралном […]

razgranicenje-sa-rumunijom3

Разграничење са Румунијом

Српски политичари и научници су дуго времена били заокупљени питањем Баната и будућој граничној линијиј на банатској страни. Проблем разграничења је био у томе што је Румунија била савезница, којој је тајним Лондонским уговором 1916. године обећан Банат. Већи број српских научника је цртао карте спорних територија, још у току рата. И сам председник Владе […]

Разграничење са Мађарском

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Тиме би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијиће је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На првом састанку са Територијалном комисијом, Цвијић је успео […]

razgranicenje_sa_italijom

Разграничење са Италијом

Разговори о граници са Италијом су били тешки и дуготрајни. Југословенски делегати Никола Пашић, Анте Трумбић и Миленко Веснић су на првом састанку са француским министром иностраних послова, одржаном 2. фебруара 1919. године, одлучно одбацили одредбе тајног Лондонског уговора из 1915. године, којим су Италији обећане знатне територије у Јадранском приморју. Они су инсистирали на […]

Разграничење са Аустријом и Корушки плебисцит

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца руковођена Цвијићевом етничком картом предложила је Комисији граничну линију са Аустријом, која би обухватала целу Крањску, јужне делове Корушке и Штајерске, Целовац и Бељак. Међутим, Територијална комисија је проценила да би усвајањем тог захтева знатан део немачког становништва припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У пролеће 1919. Територијална комисја […]