Разграничење са Бугарском

Питање државне границе према Бугарској разматрано је 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови Етнографско-историјске секције сложили су се за картографски приказ етнографског прелазног појаса, при чему је крај који је припадао Србији обележен српском бојом, […]

politicki_rad

Политички рад

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао. Велико познавање свих крајева на подручју Балканског полуострва и поштовање у народу условили су да Јован Цвијић буде ангажован и у политичком раду. О самом националном раду у […]

razgranicenje-sa-rumunijom3

Разграничење са Румунијом

Српски политичари и научници су дуго времена били заокупљени питањем Баната и будућој граничној линији у овој регији. Проблем разграничења био је у томе што је Румунија била савезница, којој је тајним Лондонским уговором 1916. године, обећан Банат. Већи број српских научника је још током рата цртао карте спорних територија. И сам председник Владе, Никола […]

Разграничење са Мађарском

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Овим проширењем би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијић је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На првом састанку са Територијалном комисијом, Цвијић је […]

Карта Аустрије

Разграничење са Аустријом

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, руковођена Цвијићевом етничком картом, предложила је Комисији граничну линију са Аустријом, која би обухватала целу Крањску, јужне делове Корушке и Штајерске, Целовец и Бељак. Међутим, Територијална комисија проценила је да би усвајањем тог захтева знатан део немачког становништва припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У пролеће 1919. године Територијална […]

razgranicenje_sa_italijom

Разграничење са Италијом

Разговори о утврђивању граничне линије са Италијом били су веома тешки и дуготрајни. Југословенски делегати Никола Пашић, Анте Трумбић и Миленко Веснић су на првом састанку са Стивеном Жан-Мари Пишоном, француским министром иностраних послова, одржаном 2. фебруара 1919. године, једногласно одбацили одредбе тајног Лондонског уговора из 1915. године, којим су Италији обећане знатне територије у […]

Југословенска демократска лига

Јован Цвијић је избегавао политичке активности иако је био у средишту културних и политичких збивања. Српски научник је сматрао да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. Своје мишљење о бављењу политиком изнео је у препискама са другим научницима и књижевницима: То су угурсузи, највећи у нашем народу, нарочито Пашић. […]