Разграничење са Аустријом и Корушки плебисцит

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца руковођена Цвијићевом етничком картом предложила је Комисији граничну линију са Аустријом, која би обухватала целу Крањску, јужне делове Корушке и Штајерске, Целовац и Бељак. Међутим, Територијална комисија је проценила да би усвајањем тог захтева знатан део немачког становништва припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У пролеће 1919. Територијална комисја […]

Обележавање различитих годишњица Цвијићу у част

Јован Цвијић се осим научног рада, захваљујући којем је стекао велики углед међу представницима науке, у јавности истакао као велики национални радник кроз различите видове хуманитарних помоћи у току Првог светског рата, заступања националних интереса и идеје уједињења, те је стекао велики број поштовалаца у народу. Још за Цвијићева живота организовано је неколико свечаности њему […]

predsednik-akademije-nauka

Председник Српске краљевске академије, данашње Српске академије наука и уметности

Српска краљевска академија је основана 1. новембра 1886. године настављајући рад Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, чији је задатак био да унапређује све врсте наука и уметности у Србији. Рад Академије је био подељен на 4 одељења: природне науке, филозофске науке, друштвене науке и уметности. Захваљујући својим научним истраживањима и научним делима, Јован […]

Библиографија Јована Цвијића

Цвијић је сматрао да научни рад представља изузетно напорну делатност која се мора радити свим интелектуалним и духовним способностима, укључујући и емоционалну страну личности. Научни рад представља дуготрајни процес повезан са истрајношћу, марљивошћу и доследношћу у реализацији одређеног научног пројекта. Како би се зацртано постигло, потребан је, поред осталих фактора, и велика воља да се […]

Одлазак великог српског научника

Већину свог живота Јован Цвијић је провео на дуготрајним и исцрпним путовањима, боравећи често у лошим условима. Из тих разлога веома рано су се појавили озбиљни здравствени проблеми. Први проблеми су се појавили када је у јуну 1912. године кренуо да обиђе фамилију у Шапцу и Лозници. Изненада је осетио болове који су били последица […]

priznanja

Признања

Цвијић је током живота постао почасни члан многих научних и стручних установа у свету: Чешке академије наука у Прагу; Свесавезног друштва СССР у Лењинграду; Друштва природних наука у Нешателу; Чешког природњачког друштва у Брну; Спелеолошког друштва у Бечу; Матице српске у Новом Саду; Хрватског природословног друштва у Загребу; Српског пољопривредног друштва у Београду; Хрватског старинарског […]

Меморијални музеј Јована Цвијића

Када је постао професор Универзитета у Београду 1905. Године Јован Цвијић је купио земљиште и изградио кућу на Копитаревој градини у Београду (данас Улица Јелене Ћетковић 5). Унутрашњу декорацију и украшавање намештаја Цвијић је поверио Драгутину Инкиострију Медељаку, уметнику из Сплита. Кућа је била уточиште мира и поскојства после повратка са научних екскурзија и других […]

dani_jovana_cvijica

Манифестација Дани Јована Цвијића

На иницијативу професора др Јована Илића и Радовина Недељковића Скупштина Српског географског друштва је 25. јануара 1989. године прогласила Дан рођења Јована Цвијића (12. октобар) Даном географа Србије, а месец октобар за Цвијићеве дане. Следеће 1990. године у Цвијићевом родном граду Лозници одржан је научни симпозијум у коме су учествовали др Јован Илић, др Милорад […]