Различита предавања

Поред теренских истраживања Јован Цвијић се посветио и учешћу на различитим предавањима у Србији и свету. Издвајамо нека од њих: Учествовање на Скупу немачких природњака и лекара у Бечу 1894. године (Uber Hahlen inostsebischen Kalgebirgen); Учествовање на општој седници Географског друштва у Берлину 1902. године (Tarschungsreisen auf der Balkan Halbinsel); Учествовање на 9. Међународном геолошком […]

Југословенска демократска лига

Иако је Цвијић увек био у средишту културних и политичких збивања и у емиграција, он је упорно тврдио да је он пре свега научник и да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. У писму Милану Ђурчину од 5. септембра 1917. године Цвијић је изложио разлоге због којих се држи […]

Улога Јована Цвијића у Првом светском рату

Први светски рат је почео 28. јула 1914. године објавом рата Аустро-Угарске Србији. Влада Аустро-Угарске је искорисила убиство надвојводе Франца Фердинанада као повод за решавање српског питања. Дана 23. јула 1914. године Аустро-Угарска је Србији упутила ултиматум, који је био неприхватљив за суверену државу. Србија је одбила ултиматум, а одговор Аустро-Угарске је био објава рата. […]

Цвијићев хуманитарни рад у току Првог светског рата

Крајем новембра 1915. године Јован Цвијић са супругом Љубицом одлази у Нешател, мало место у Швајцарској, где се бавио научним радом и организовањем помоћи српским ученицима и студентима које је рат затекао у Швајцарској. Током боравка у Нешателу непрекидно је добијао писма од српског становништва који су у Швајцарску дошли пре и током Великог рата. […]

Научни рад

Јован Цвијић је  својим радом успео да изгради научну географију у Србији. Започео је научно географско проучавање готово непознатог Балканског полуострва и захваљујући њеовим научним истраживањима  допринео је да се та велика област боље упозна. Цвијићев највећи допринос развоју географије је проучавање: крашких облика рељефа, утврђивање трагова ледника на планинама Балканског полуострва, подела планина, премеравања […]

politicki_rad

Политички рад

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао. Велико познавање свих крајева на подручју Балканског полуострва и поштовање у народу условили су да Јован Цвијић буде ангажован и у политичком раду. О самом националном раду Цвијић […]

Разграничење са Бугарском

Питање државне границе према Бугарској је разматрано 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине СХС је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови секције су се сложили да је потребно картографски приказати етнографски прелазни појас, тако што би се крај који припада Србији обележио српском бојом, затим неутралном […]

razgranicenje-sa-rumunijom3

Разграничење са Румунијом

Српски политичари и научници су дуго времена били заокупљени питањем Баната и будућој граничној линијиј на банатској страни. Проблем разграничења је био у томе што је Румунија била савезница, којој је тајним Лондонским уговором 1916. године обећан Банат. Већи број српских научника је цртао карте спорних територија, још у току рата. И сам председник Владе […]

Разграничење са Мађарском

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Тиме би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијиће је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На првом састанку са Територијалном комисијом, Цвијић је успео […]

razgranicenje_sa_italijom

Разграничење са Италијом

Разговори о граници са Италијом су били тешки и дуготрајни. Југословенски делегати Никола Пашић, Анте Трумбић и Миленко Веснић су на првом састанку са француским министром иностраних послова, одржаном 2. фебруара 1919. године, одлучно одбацили одредбе тајног Лондонског уговора из 1915. године, којим су Италији обећане знатне територије у Јадранском приморју. Они су инсистирали на […]