na-kopaoniku-sa-prestolonaslednikom-jovan-cvijic

На Копаонику са престолонаследником Александром и бугарским краљем Фердинандом

Необичну геолошку екскурзију Цвијић је имао 12. и 13. октобра 1909. године. Екскурзија је извођена на Копаонику. Поред Цвијића учествовали су бугарски краљ Фердинанд, престолонаследник Александар Карађорђевић и неколико наших  научника. Бугарски краљ се много интересовао за геологију.  Свакако је знао да Копаоник представља напространији масив некадашње вулканске активности на Балканском полуострву, да су с […]

prokletije

Двомесечно путовања на Проклетије

Цвијић је од 1908. године почео систематски проучавати површи и друге морфолошке елементе динарске системе. Како би испитао језерске терасе и површи, од те године је путовао по подрињком, ваљевском, ужичком и чачанском округу. Тешкоће у потпуном испитивању ових површи су биле те што није могао исте да истражи на простору Новопазарског Санџака (Србија) и […]

Путовање на Триглав и Пастерце

У јулу месецу 1920. године када је путовао у Корушку због плебисцита реализовао је екскурзију до Триглава. Са својим картографом Антонијем Лазићем дошао је аутом до испод Триглава где су их сачекали војници и један Словенац додељен од Дежелне владе који су били задужени да их прате на овом путовању. На Триглаву су се пењали […]

Боравак у Дубровнику

После петодневног боравка у Сланом код Дубровника, Јован Цвијић је са супругом Љубицом је 19. марта 1921. године дошао у Дубровник. Током боравка Цвијић се упознао са приликама које владају у Дубровнику, а истовремено је разгледао град и околину и обишао све културне институције. Био је у Цавтату, како би видео Богишићеву библиотеку и обишао […]

ekskurzija-po-jugozapadnoj-i-juznoj-francuskoj-jovan-cvijic

Последња екскурзија по југозападној и јужној Француској

Цвијић је по позиву гостовао на Универзитету Сорбона и држао предавања о свом истраживачком раду у току школске 1924/25. године. Од 17. до 29. априла 1925. године организује екскурзију по југозападној и јужној Француској. Циљ ове екскурзије је био истраживање јаме Падирак и пећине Ла Кав. Из Париза је позвао Антонија Лазића, картографа, који га […]

cvijicevi_ucenici

Цвијићеви ученици

Цвијићева географија у ово доба још није имала својих нових наставника. Од почетка рада на Великој школи Цвијић је интензивно радио на стварању научних сарадника у разним областима географије и сродних наука. Ниједан професор Универзитета у Београду, осим можда Михаила Петровића, математичара, није се трудио као Цвијић да прикупи око себе што више научних радника […]

Ректор Универзитета у Београду

Током рада на Универзитету Цвијић је био доста ангажован и као уважени научник и наставник и као административни радник. Постављен је два пута за ректора Универзитета и то за школску 1906/07. и 1919/20. годину. У првом мандату био је први ректор тек формираног Универзитета. Залагао се за модернизацију наставе, редовно одржавање предавања и поштовање наставних […]

Сарадња са чешким научницима

Цвијић је 1901. године од чешких колега добио предлог да прихвати место професора на Филозофском факултету у Прагу, на Катедри за географију, уместо пензионисаног професора Јана Палацког. Наредне, 1902. године добио је и званични позив од стране председника Професорског савета Филозофског факултета у Прагу. Међутим, Цвијић је одложио одлуку на годину дана, правдајући се својим […]

Српско географско друштво

На Благовести 1910. године Јован Цвијић је са својим сарадницима основао Српско географско друштво, прво удружење те врсте на Балканском полуострву, чији је главни задатак био научни и стручни рад, као и популарисање знања из географије и сродних наука. На оснивачкој седници Српског географског друштва, Јован Цвијић је навео као разлоге за оснивање Друштва: ојачан […]

Професор на Универзитету Сорбона у Паризу

Разочаран у савезнике због њиховог држања приликом слома Србије крајем 1915. године, Цвијић током 1916. године није прихватао никакву сарадњу са њиховим културним и научним установама. Није се одазвао ни на позив који му је упутио Филозофски факултет у Паризу, ради учествовања на конференцији, на којој је поред Цвијића, требало да учествују Масарик, Омар, Бенеш, […]