kosovo

Истраживања у Македонији и на Косову и Метохији

Године 1900. Цвијић је још једном отишао у Цариград да би поново добио препоруку Велике порте. Овог пута је темељно истражио ширу околину Скопља, Скопску Црну Гору (Карадаг), Водно (Крајашак) и северну подгорину Јакупице. Након тога је отпутовао у Куманово и истражио базалтне ћувике (брежуљке) у Нагоричану. Са Цвијићем су путовали Љубо Ковачевић, професор Велике […]

obilazak-soluna-i-makedonije-jovan-cvijic

Поновна проучавања у Солуну и Македонији

У пролеће 1901. године Цвијић је поново отишао у Јужну Македонију. Овог пута није имао допуштења за путовање, али су га турске власти познавале и допустиле су му путовање. Са Цвијићем је на ово путовање кренуо његов ученик и сарадник Петар Јанковић. Из Солуна су возом стигли у Острово са намером да почетком  пролећа измере […]

Екскурзија по Скадарском језеру

У лето 1901. године, Цвијић се спустио ка  Скадру, с намером да испита Скадарско блато и тектонски Динарско-албански суток планинских венаца. Цвијић је тражио дозволу из Цариграда за премеравање језера, међутим, није је могао добити. Али, Цвијићу је помогла црногорска влада. Ставила му је на употребу брзу петролејски бродић Ластвицу, те је могао с мање […]

na-djerdapu jovan cvijic

На Ђердапу

Прво истраживање пешчара у Србији од Рама до Голупца (Источна Србија) Цвијић је спровео од 14. до 16. маја 1898. године. Том приликом је утврдио да се највећа партија пешчара налази између Пека, Бакинске реке и Дунава. Уз живи песак се јавља и лес. Живи песак се у појединим местима налази изнад леса. У мају […]

Путовање у Херцеговину

Цвијић је 20. маја 1908. године кренуо на научно путовање по Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Ова екскурзија му је била веома значајна, али је у току ње доживео низ непријатности. С њим су тада путовали његови млади сарадници Јован Ердељановић, Боривоје Милојевић и Јевто Дедијер ради проучавања тектонских и морфолошких проблема целе источне обале […]

na-kopaoniku-sa-prestolonaslednikom-jovan-cvijic

На Копаонику са престолонаследником Александром и бугарским краљем Фердинандом

Необичну геолошку екскурзију Цвијић је имао 12. и 13. октобра 1909. године. Екскурзија је извођена на Копаонику. Поред Цвијића учествовали су бугарски краљ Фердинанд, престолонаследник Александар Карађорђевић и неколико наших  научника. Бугарски краљ се много интересовао за геологију.  Свакако је знао да Копаоник представља напространији масив некадашње вулканске активности на Балканском полуострву, да су с […]

prokletije

Двомесечно путовања на Проклетије

Цвијић је од 1908. године почео систематски проучавати површи и друге морфолошке елементе динарске системе. Како би испитао језерске терасе и површи, од те године је путовао по подрињком, ваљевском, ужичком и чачанском округу. Тешкоће у потпуном испитивању ових површи су биле те што није могао исте да истражи на простору Новопазарског Санџака (Србија) и […]

Путовање на Триглав и Пастерце

У јулу месецу 1920. године када је путовао у Корушку због плебисцита реализовао је екскурзију до Триглава. Са својим картографом Антонијем Лазићем дошао је аутом до испод Триглава где су их сачекали војници и један Словенац додељен од Дежелне владе који су били задужени да их прате на овом путовању. На Триглаву су се пењали […]

Боравак у Дубровнику

После петодневног боравка у Сланом код Дубровника, Јован Цвијић је са супругом Љубицом је 19. марта 1921. године дошао у Дубровник. Током боравка Цвијић се упознао са приликама које владају у Дубровнику, а истовремено је разгледао град и околину и обишао све културне институције. Био је у Цавтату, како би видео Богишићеву библиотеку и обишао […]

ekskurzija-po-jugozapadnoj-i-juznoj-francuskoj-jovan-cvijic

Последња екскурзија по југозападној и јужној Француској

Цвијић је по позиву гостовао на Универзитету Сорбона и држао предавања о свом истраживачком раду у току школске 1924/25. године. Од 17. до 29. априла 1925. године организује екскурзију по југозападној и јужној Француској. Циљ ове екскурзије је био истраживање јаме Падирак и пећине Ла Кав. Из Париза је позвао Антонија Лазића, картографа, који га […]