Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460

Научно истраживање на подручју данашње Северне Македоније

Поред подручја данашње Грчке, Цвијић је истовремено испитивао и географске појаве и објекте на подручју данашње Северне Македоније. За време боравка у Солуну чинио је мање екскурзије и до места у Македонији. Дозволу за одлазак у ову област, која је тада била у оквиру Османског царства, издејствовао му је књижевник Бранислав Нушић, који је тада […]

Екскурзије по западним деловима Балканског полуострва

Истраживање подручја западног Балканског полуострва Цвијић је започео 1898. године када је проучавао крашка поља (спољашњи облик крашког рељефа, дубока затворена или полузатворена удубљења која се појављује на терену у чијем геолошком саставу преовлађује кречњак и сличне стене) западне Босне и Херцеговине. Ова екскурзијa трајала је око месец дана. На овом путовању пратио га је […]

Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460

Екскурзија по Скадарском језеру

Након завршених научних испитивања у западној Србији и источној Босни, у августу 1901. године, Цвијићев план био је да посети Цетиње и изврши проматрања Скадарског језера. Влади Османског царства упутио је захтев за дозволу за путовање по Црној Гори, међутим није је могао добити. Цвијић тада одлази на Цетиње и уз помоћ Црногорске владе и […]

Илустрација из Цвијићеве монографије „Геоморфологија“, 1924.

Путовање по Далмацији, Херцеговини и Црној Гори

Научна екскурзија по Далмацији (Хрватска), Херцеговини (Босна и Херцеговина) и Црној Гори у 1908. години имала је за циљ проучавање површи у овом подручју. Цвијић је на ову екскурзију кренуо 20. маја 1908. године са својим сарадницима Јованом Ердељановићем, Боривојем Ж. Милојевићем и Јевтом Дедијером. Ова екскурзија била му је веома значајна, али и скопчана […]

prokletije

Двомесечно путовања на Проклетије

Систематско проучавање површи и друге морфолошке елементе динарског система Јован Цвијић је почео проучавати 1908. године. Због тадашњих немира на подручју Новопазарског округа (Србија) и на подручју Проклетија (планина која се простире на територији Србије, Црне Горе и Албаније), није могао вршити научна истраживања на овим просторима. Повољне прилике за научна проматрања указале су се […]

Путовање на Триглав и Пастерце

Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца именовала је Јована Цвијића за делегата Краљевине при Плебисцитарној међународној комисији за плебисцит у Корушкој, приликом ког су становници Корушке, односно места Целовца и Бељака бирали државу у којој ће да живе – Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца или Републику Аустрију. Цвијић је отпутовао у Корушку, у јулу месецу […]

Боравак у Дубровнику

После петодневног боравка у Сланом код Дубровника (Хрватска), Јован Цвијић је са супругом Љубицом, 19. марта 1921. године, дошао у Дубровник, где је остао пет дана. За то време упознао се са приликама које су ту владале. Истовремено је искористио прилику за разгледање града и околине. Обишао је најдужу пећину у овом подручју – Мочиљску […]

ekskurzija-po-jugozapadnoj-i-juznoj-francuskoj-jovan-cvijic

Последња екскурзија по југозападној и јужној Француској

За време свог другог педагошког рада на Универзитету Сорбона 1925. године, Јован Цвијић је реализовао екскурзију по југозападној и јужној Француској, која је трајала од 17. до 29. априла 1925. године. Циљ ове екскурзије био је истраживање јаме Падирак и пећине Ла Кав. Током боравка у Паризу, Цвијић је имао два асматична напада и здравствено […]