Теренска истраживања

Јован Цвијић је путовао пуних 38 година и истражио територију већу од 500.000km2. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и друштвеним проблемима. Највећа интересовања Јована Цвијића приликом научних путовања била су: тектонски проблеми Балканског полуострва, глацијални трагови, крашке појаве […]

Распоред екскурзија

У заоставшитини Јована Цвијића у Архиву Српске академије наука и уметности међу документима се налази распоред Цвијићевих теренских истраживања која је предузео од 1888. до 1925. године на подручју Балканског полуострва. 1888. Кучај – Облик и Грот – Врање – Лесковац. Дунавом до Доњег Милановца – Гребен – Бољетин – Бољетински Клисура – Доњи Милановац […]

Прва екскурзија

Јован Цвијић је своја прва теренска истраживања чинио још на првој години студија. У јулу 1885. године кренуо је с школским другом Душаном Стојићевићем на прву стручну екскурзију. Цвијић је дошао из Лознице у Шабац, код Душана Стојићевића, 18. јула 1885. године. Из Шапца су кренули сутрадан, 19. јула. Цвијић је понео чекић и торбицу […]

naucna ekskurzija sa profesorom jovanom zujovicem jovan cvijic

Научна екскурзија са професором Јованом Жујовићем

Као студент Велике школе, Јован Цвијић је почео да проучава карст, слушајући предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића. Са њим је Цвијић правио своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији. У лето 1888. године су извршили истраживачко путовање на планину Кучај. Јован Цвијић је установио је да је то крашка висораван, па […]

Пут ка западним деловима Балканског полуострва

Јован Цвијић је више пута проучавао западне делове Балканског полуострва. Прву екскурзију ка овој области имао је током 1897. године, када је са Јованом Ердељановићем путовао око два месеца по Босни, Херцеговини и Црној Гори. У току овог путовања проучавао је морфологију и старе глечере динарске системе. Следеће 1898. године  Цвијић је вршио испитивања крашких […]

ekskurzija-po-rili-jovan-cvijic

Екскурзија по Рили

Од 1892. до 1895. године Цвијић је истраживао искључиво Србију. Током ових истраживања нарочиту пажњу је обраћао на тектонске проблеме Србије, што му је било од велике важности за издвајање планинских ситема, великих тектонских пукотина, тектонских лабилних простора и старих вулканских подручја. Уочивши да су тектонски односи у Источној Србији комплексни и да их је […]

Проучавање Македоније

После истраживања у западним деловима Босне и Херцеговине Јован Цвијић је наумио да лаганом пловидбом упозна западну и јужну обалу и облике обала Балканског Полуострва. У арбанашком (албанском) пристаништу Медови (San Giovanni di Medua) и око Љеша, где је познати прегиб у обали Балканског полуострва, извршио је тектонска посматрања. Како су парни бродови стајали по […]

Обилазак Солуна и околине

После овог путовања из 1898. године Цвијић се уверио да се без препоруке Високе Порте не могу интензивно испитивати ове области, нарочито је било немогуће по вољи скретати у планине, као и удаљавати се од главних путева. Зато је 1899. године одлучио да крене у Цариград да би добио „бујурулдију“ односно препоруку од турске власти. […]

Ескурзије-по-Шумадији

Екскурзијe по Шумадији и Западној Србији

Јован Цвијић је теренски проучаваo Шумадију и Западну Србију 1893, 1895. и 1901. године. Том приликом је утврдио да се као саставни део рељефа између развођа Јадранског мора и Дунава налазе степеничасто поређане површи. Цвијић описује да се са висова Шумадије прво види једна пространа заравњеност или површ, која се постепено диже од Дунава према […]

ekskurzija-dojran

Научна истраживања на Дојранском и Охридском језеру

Након проучавања Островског језера кренули су преко Битоља у Охрид. Наши сународници у Охриду на све су се начине трудили да им испитивање и премеравање језера олакшају. Премеравање Охридког језера су завршили после осам дана. Током ових премеравања ноћивали су тамо где их ноћ по завршетку профила ухвати, било је то на пољу или на […]