ekskurzija-po-rili-jovan-cvijic

Екскурзија по Рили

Од 1892. до 1895. године Цвијић је истраживао искључиво Србију. Током ових истраживања нарочиту пажњу је обраћао на тектонске проблеме Србије, што му је било од велике важности за издвајање планинских ситема, великих тектонских пукотина, тектонских лабилних простора и старих вулканских подручја. Уочивши да су тектонски односи у Источној Србији комплексни и да их је […]

Проучавање Македоније

После истраживања у западним деловима Босне и Херцеговине Јован Цвијић је наумио да лаганом пловидбом упозна западну и јужну обалу и облике обала Балканског Полуострва. У арбанашком (албанском) пристаништу Медови (San Giovanni di Medua) и око Љеша, где је познати прегиб у обали Балканског полуострва, извршио је тектонска посматрања. Како су парни бродови стајали по […]

Обилазак Солуна и околине

После овог путовања из 1898. године Цвијић се уверио да се без препоруке Високе Порте не могу интензивно испитивати ове области, нарочито је било немогуће по вољи скретати у планине, као и удаљавати се од главних путева. Зато је 1899. године одлучио да крене у Цариград да би добио „бујурулдију“ односно препоруку од турске власти. […]

Ескурзије-по-Шумадији

Екскурзијe по Шумадији и Западној Србији

Јован Цвијић је теренски проучаваo Шумадију и Западну Србију 1893, 1895. и 1901. године. Том приликом је утврдио да се као саставни део рељефа између развођа Јадранског мора и Дунава налазе степеничасто поређане површи. Цвијић описује да се са висова Шумадије прво види једна пространа заравњеност или површ, која се постепено диже од Дунава према […]

ekskurzija-dojran

Научна истраживања на Дојранском и Охридском језеру

Након проучавања Островског језера кренули су преко Битоља у Охрид. Наши сународници у Охриду на све су се начине трудили да им испитивање и премеравање језера олакшају. Премеравање Охридког језера су завршили после осам дана. Током ових премеравања ноћивали су тамо где их ноћ по завршетку профила ухвати, било је то на пољу или на […]

kosovo

Истраживања у Македонији и на Косову и Метохији

Године 1900. Цвијић је још једном отишао у Цариград да би поново добио препоруку Велике порте. Овог пута је темељно истражио ширу околину Скопља, Скопску Црну Гору (Карадаг), Водно (Крајашак) и северну подгорину Јакупице. Након тога је отпутовао у Куманово и истражио базалтне ћувике (брежуљке) у Нагоричану. Са Цвијићем су путовали Љубо Ковачевић, професор Велике […]

obilazak-soluna-i-makedonije-jovan-cvijic

Поновна проучавања у Солуну и Македонији

У пролеће 1901. године Цвијић је поново отишао у Јужну Македонију. Овог пута није имао допуштења за путовање, али су га турске власти познавале и допустиле су му путовање. Са Цвијићем је на ово путовање кренуо његов ученик и сарадник Петар Јанковић. Из Солуна су возом стигли у Острово са намером да почетком  пролећа измере […]

Екскурзија по Скадарском језеру

У лето 1901. године, Цвијић се спустио ка  Скадру, с намером да испита Скадарско блато и тектонски Динарско-албански суток планинских венаца. Цвијић је тражио дозволу из Цариграда за премеравање језера, међутим, није је могао добити. Али, Цвијићу је помогла црногорска влада. Ставила му је на употребу брзу петролејски бродић Ластвицу, те је могао с мање […]

na-djerdapu jovan cvijic

На Ђердапу

Прво истраживање пешчара у Србији од Рама до Голупца (Источна Србија) Цвијић је спровео од 14. до 16. маја 1898. године. Том приликом је утврдио да се највећа партија пешчара налази између Пека, Бакинске реке и Дунава. Уз живи песак се јавља и лес. Живи песак се у појединим местима налази изнад леса. У мају […]

Путовање у Херцеговину

Цвијић је 20. маја 1908. године кренуо на научно путовање по Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Ова екскурзија му је била веома значајна, али је у току ње доживео низ непријатности. С њим су тада путовали његови млади сарадници Јован Ердељановић, Боривоје Милојевић и Јевто Дедијер ради проучавања тектонских и морфолошких проблема целе источне обале […]