Виртуелни музеј Јован Цвијић

Крајем новембра 1915. године, Јован Цвијић је са супругом Љубицом стигао у Нешател, мало место у Швајцарској. Мештани су их са љубазношћу прихватили. Наставио је са својим научним радом, користивши расположиву литературу. Нешателско географско друштво је поводом годишње скупштине друштва упутило позив Цвијићу да 1. новембра 1916. године одржи предавање о Балканском полуострву. Прихвативши позив, […]

Cвојим радом Јован Цвијић је успео да изгради научну географију у Србији. Започео је научно географско проучавање, тада готово непознатог Балканског полуострва. Захваљујући научниковим бројним научним истраживањима, омогућено је да се та велика област боље упозна. Највећи Цвијићев допринос развоју географије су: проучавање ерозивних облика рељефа, нарочито крашких и глацијалних облика рељефа; утврђивање трагова ледника […]

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао. Велико познавање свих крајева на подручју Балканског полуострва и поштовање у народу условили су да Јован Цвијић буде ангажован и у политичком раду. О самом националном раду у […]

Питање државне границе према Бугарској разматрано је 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови Етнографско-историјске секције сложили су се за картографски приказ етнографског прелазног појаса, при чему је крај који је припадао Србији обележен српском бојом, […]

Српски политичари и научници су дуго времена били заокупљени питањем Баната и будућој граничној линији у овој регији. Проблем разграничења био је у томе што је Румунија била савезница, којој је тајним Лондонским уговором 1916. године, обећан Банат. Већи број српских научника је још током рата цртао карте спорних територија. И сам председник Владе, Никола […]

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Овим проширењем би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијић је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На првом састанку са Територијалном комисијом, Цвијић је […]

Разговори о утврђивању граничне линије са Италијом били су веома тешки и дуготрајни. Југословенски делегати Никола Пашић, Анте Трумбић и Миленко Веснић су на првом састанку са Стивеном Жан-Мари Пишоном, француским министром иностраних послова, одржаном 2. фебруара 1919. године, једногласно одбацили одредбе тајног Лондонског уговора из 1915. године, којим су Италији обећане знатне територије у […]

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, руковођена Цвијићевом етничком картом, предложила је Комисији граничну линију са Аустријом, која би обухватала целу Крањску, јужне делове Корушке и Штајерске, Целовец и Бељак. Међутим, Територијална комисија проценила је да би усвајањем тог захтева знатан део немачког становништва припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У пролеће 1919. године Територијална […]

Јован Цвијић је избегавао политичке активности иако је био у средишту културних и политичких збивања. Српски научник је сматрао да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. Своје мишљење о бављењу политиком изнео је у препискама са другим научницима и књижевницима: То су угурсузи, највећи у нашем народу, нарочито Пашић. […]

Цвијић је сматрао да научни рад представља изузетно напорну делатност која се мора радити свим интелектуалним и духовним способностима, укључујући и емоционалну страну личности. Научни рад представља дуготрајни процес повезан са истрајношћу, марљивошћу и доследношћу у реализацији одређеног научног пројекта. Како би се зацртано постигло, потребан је, поред осталих фактора, и велика воља да се […]