Виртуелни музеј Јован Цвијић

Систематско проучавање површи и друге морфолошке елементе динарског система Јован Цвијић је почео проучавати 1908. године. Због тадашњих немира на подручју Новопазарског округа (Србија) и на подручју Проклетија (планина која се простире на територији Србије, Црне Горе и Албаније), није могао вршити научна истраживања на овим просторима. Повољне прилике за научна проматрања указале су се […]

Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца именовала је Јована Цвијића за делегата Краљевине при Плебисцитарној међународној комисији за плебисцит у Корушкој, приликом ког су становници Корушке, односно места Целовца и Бељака бирали државу у којој ће да живе – Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца или Републику Аустрију. Цвијић је отпутовао у Корушку, у јулу месецу […]

После петодневног боравка у Сланом код Дубровника (Хрватска), Јован Цвијић је са супругом Љубицом, 19. марта 1921. године, дошао у Дубровник, где је остао пет дана. За то време упознао се са приликама које су ту владале. Истовремено је искористио прилику за разгледање града и околине. Обишао је најдужу пећину у овом подручју – Мочиљску […]

За време свог другог педагошког рада на Универзитету Сорбона 1925. године, Јован Цвијић је реализовао екскурзију по југозападној и јужној Француској, која је трајала од 17. до 29. априла 1925. године. Циљ ове екскурзије био је истраживање јаме Падирак и пећине Ла Кав. Током боравка у Паризу, Цвијић је имао два асматична напада и здравствено […]

Током рада на Универзитету у Београду Јован Цвијић је био доста ангажован као уважени научник и наставник, али и као административни радник. Два пута обављао је дужност ректора Универзитета – школске 1906/07. и школске 1919/20. године. Приликом обављања првог манадата, Универзитет је био тек формиран, те је имао обавезу да унапреди рад Универзитета. Залагао се […]

Године 1901. Јован Цвијић је добио предлог од чешких колега да прихвати место професора на Филозофском факултету у Прагу, на Катедри за географију, на место пензионисаног професора Јана Палацког. Наредне, 1902. године, добио је и званични позив од стране председника Професорског савета Филозофског факултета у Прагу. Цвијић је одложио одлуку на годину дана, правдајући се […]

На Благовести (7. априла) 1910. године, Јован Цвијић је са својим сарадницима основао Српско географско друштво. Било је то прво удружење те врсте на Балканском полуострву. Цвијић је упутио позивно писмо свим географима и научницима сродних наука за присуство оснивачкој седници, у којем је као разлоге оснивања овог друштва навео ојачан географски центар на Универзитету […]

Јован Цвијић је током свог живота стекао бројна научна признања од стране веома значајних светских научних установа. На истакнутом париском Универзитету Сорбона држао је предавања два пута: у периоду од 1917. до 1919. године, као и 1925. године. Током трајања Првог светског рата, 1916. године, разочаран у савезнике, боравио је у малом месту у Швајцарској […]

Поред наставе и теренских истраживања, Јован Цвијић је значајан део свог рада посветио и учешћу на различитим научним скуповима и предавањима у Србији и свету. Издвајамо нека од њих: учествовао на Скупу немачких природњака и лекара у Бечу 1894. године (Uber Hahlen inostsebischen Kalgebirgen); прочитао је своју приступну академску беседу на свечаном скупу Српске академије […]

Први светски рат почео је 28. јула 1914. године објавом рата Аустроугарске Србији. Већ неколико година пре почетка рата, Србија и Аустроугарска имале су несугласице. Убиство надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву Аустроугарска је искористила као повод за решавање српског питања, те је 23. јула 1914. године Србији упутила ултиматум, који је био неприхватљив за било […]